Plodovi uzgajani tamo gde su se reke izlile nisu bezbedni za ishranu i treba ih baciti jer ne postoji način za njihovu dekontaminaciju, kažu lekari

Beograd - Oprez.
Povrće i voće iz poplavljenih bašti ne sme se jesti i mora se baciti. Njegova upotreba u ishrani mogla bi dovesti do još veće tragedije zbog zaraze izazvane fekalnim bakterijama koje može da sadrži.

Deca najugroženija

Takvo povrće može biti leglo bakterija kao što su ešerihija koli i šigela, parazita Cryptosporidium i Gardia, a može biti zaraženo i virusom hepatitisa A, kao i hemijskim zagađivačima: benzinom, motornim uljem, raznim hemijskim rastvaračima i industrijskim zagađivačima. Na ove bakterije najmanje su otporna deca, zatim stara lica i osobe sa slabijim imunološkim sistemom.

Dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ kaže za Kurir da svi treba da budemo vrlo oprezni jer voće i povrće može biti i hemijski zagađeno.

- Svi zasadi voća i povrća koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, kao i poljoprivredni proizvodi uskladišteni u ambarima i trapovima nisu upotrebljivi za ishranu, jer pored toga što mogu biti kontaminirani bakterijama, mogu biti i hemijski zagađeni - kaže Jelena.

Zeleniš - spanać, zelena salata, blitva, rukola, ali i mladi luk i kupus - ne može se efikasno oprati jer je puno nabora, koji su leglo bakterija, i zato se mora baciti. Isti je slučaj i s bobičastim voćem poput jagoda i malina, pa se ono iz poplavljenih bašti nikako ne sme jesti. Ni ključala voda ne može rešiti problem jer se kuvanjem mogu ubiti bakterije i paraziti, ali neće se ukloniti industrijski i hemijski zagađivači.
Prof. dr Milovan Veličković s Poljoprivrednog fakulteta kaže da je neophodno da se hitno izvrše mere zaštite odgovarajućim pesticidima.

Obavezni pesticidi

- Kod višegodišnjih zasada neophodno je hitno izvršiti mere zaštite odgovarajućim pesticidima, pre svega fungicidima. Kod ostalih biljnih kultura, ukoliko nisu drastično oštećene (povrtarske ili ratarske), takođe treba izvršiti zaštitu, a ukoliko su u velikoj meri oštećene, neophodno je zasejati nove kulture s kraćim vegetacionim periodom. Pre toga mora se sačekati da se zemljište prosuši i oslobodi suvišne vlage - kaže Veličković.

Šta uraditi s poplavljenim povrćem i voćem

- Sav zeleniš (spanać, blitva, zelena salata, kupus, mladi luk...) baciti na otpad na propisan način
- Paradajz, patlidžan, tikvice, krastavac i ostalo mekano povrće nije bezbedno i predstavlja visoki rizik po zdravlje
- Ukoliko je berba ostalog povrća nekoliko nedelja posle poplave, biljke treba dobro oprati, oljuštiti i skuvati
- Povrće kod kojeg se razvio cvet pre poplave, poput brokolija i karfiola, može se oprati i skuvati, ali rizik od trovanja i dalje postoji
- Povrće koje raste pod zemljom trebalo bi da bude bezbedno ukoliko je od poplave do berbe prošlo najmanje četiri nedelje. Ovo povrće treba dobro oprati, oljuštiti i skuvati
- Pre berbe treba proveriti da li je voće i povrće mekano. U tom slučaju ga treba baciti

Tri puta veća koncentracija u vodi
BAKTERIJA KOJA NAPADA MOZAK

Opasna bakterija Pseudomonas aeruginosa, koja kod osoba sa slabijim imunitetom izaziva upale organa, najčešće uha, pluća i mozga, pronađena je tokom redovne analize pijaće vode u Sivcu. Analiza vode u tom selu kulske opštine obavlja se svakih 15 dana, a rezultati koji su stigli u utorak pokazali su da je u pojedinim uzorcima sivačke vode iz vodovoda pronađena čak trostruko veća koncentracija zloglasne bakterije.
- Dozvoljena koncentracija je do 10 miligrama po litru, a u nekim uzorcima je prelazila 30 miligrama - kažu u kriznom štabu Opštine Kula.

Inspekcija
KONTROLA VOĆA I POVRĆA

Fitosanitarna inspekcija obavlja intenzivne kontrole porekla voća i povrća na kvantaškim i zelenim pijacama kako se u prodaji ne bi pojavili poljoprivredni proizvodi koji su bili u kontaktu s vodom iz poplavnog talasa, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.