Njegove suze potresle Srbiju
OČAJAN: Radosav neće da napusti ognjište!
Baba Ranković još ne može da se pomiri s tim da nema krov nad glavom
BAJINA BAŠTA - Ne daj se, domaćine...
Potresla je Srbiju, rasplakala priča Kurira o dobrom čoveku Radosavu Rankoviću zvanom Baba iz sela Okletac, koga smo prekjuče zatekli samog, jadnog, kako izglasa kuka na pragu kuće koja je neumitno klizila u ponor. Babine suze za kućom koju je gradio čitavog života, za decom, unučićima koji nemaju više gde da se vrate ponovo su, još jednom, digle Srbiju na noge...
- Nemoj, Babo, nemoj kukati ko boga te molim, ima i gore, napravićeš ti novu kuću - poruka je Srba s Kosova, jedna od desetina koje su stigle na mejl Kurira.
A Baba... On i juče na kućnom pragu. Mučenik. U istim onim kaljavim gumenim opancima, vunenim čarapama, uplakan, sam, rukavom plavog vunenog džempera brisao je suze, teške, seljačke.
- Ej, samo da mi je da đecu, da unučad ponovo saberem u našu kuću, pa gde god ona bila. Prsla đeca na sve strane, ne znam više jutros ni ko je đe. Poćeralo me ove godine, majka mi umrla pre tri nedelje, proletos dvojica rođaka, mladi ljudi, ja sad ostah bez ičega - zavapio je teškim uzdahom.
Iznad kuće brdo klizi i dalje, dole ispod pukla provalija.
- Opet sam se noćas malo povratio, razmislio, najpreče bi mi bilo da dođe neka komisija. Imam dole niže komad zemlje ispod puta. Da ispitaju je li sigurno tu graditi. Da počnem kuću, pa na božju pomoć da do zime bar sobicu istarošim. A pomoć ne tražim, sramota me - pričali smo kad se Baba malo smirio.
Oči mu natekle od suza, noćima, vidi se, oka nije sklopio. I juče umoran, jadan, sam sedeo je na kućnom pragu ko lancima vezan.
- Nemoj, Babo, nemoj kukati ko boga te molim, ima i gore, napravićeš ti novu kuću - poruka je Srba s Kosova, jedna od desetina koje su stigle na mejl Kurira.
A Baba... On i juče na kućnom pragu. Mučenik. U istim onim kaljavim gumenim opancima, vunenim čarapama, uplakan, sam, rukavom plavog vunenog džempera brisao je suze, teške, seljačke.
- Ej, samo da mi je da đecu, da unučad ponovo saberem u našu kuću, pa gde god ona bila. Prsla đeca na sve strane, ne znam više jutros ni ko je đe. Poćeralo me ove godine, majka mi umrla pre tri nedelje, proletos dvojica rođaka, mladi ljudi, ja sad ostah bez ičega - zavapio je teškim uzdahom.
Iznad kuće brdo klizi i dalje, dole ispod pukla provalija.
- Opet sam se noćas malo povratio, razmislio, najpreče bi mi bilo da dođe neka komisija. Imam dole niže komad zemlje ispod puta. Da ispitaju je li sigurno tu graditi. Da počnem kuću, pa na božju pomoć da do zime bar sobicu istarošim. A pomoć ne tražim, sramota me - pričali smo kad se Baba malo smirio.
Oči mu natekle od suza, noćima, vidi se, oka nije sklopio. I juče umoran, jadan, sam sedeo je na kućnom pragu ko lancima vezan.
Apel
RAČUN ZA POMOĆ
Desetine ljudi javile su se u poslednjih 48 sati Kuriru mejlom, telefonom. Svi su posle naše priče o suzama Babe Rankovića, o njegovoj kući nad ponorom tražili račun za pomoć. Račun je otvoren na ime Babinog sina koji se zove Milenko Ranković, broj računa je 200-58678414-89, u Poštanskoj štedionici. I dinar pomoći za Babu, za njegovu novu kućicu u brdu Okleca je veliki.
NA ISTOM ZADATKU Vučić ih uċutkao rezultatima, pa potegli ljubitelje stranih para CRTU da vređa! Vlast nazvali ološem i udaraju najniže - NA PREDSEDNIKOVOG SINA