Stigli smo na područje Lajkovca i zatekli autobus usred bujice sa 45 putnika koje je hitno trebalo evakuisati, priča vođa Specijalnog tima za spasavanje i rad na vodi iz vatrogasnog bataljona Niša Marko Radovanović

Kiša pada, dva sata je iza ponoći, započinje akcija tima za spasavanje.Stigli smo na područje Lajkovca i zatekli autobus usred bujice sa 45 putnika koje je hitno trebalo evakuisati, priča vođa Specijalnog tima za spasavanje i rad na vodi iz vatrogasnog bataljona Niša Marko Radovanović, jedan od junaka koji su učestvovali u spasavanju ugroženih poplavama u Srbiji.

On dodaje da još nema odgovor kako je autobus mogao da se nađe u takvoj bujici.

- Morali smo da se vraćamo više puta, uvek strahujući da li ćemo zateći autobus sa preostalim putnicima - govori Marko na nišavskom keju po povratku sa poplavljenog područja i posle osmodnevne i neprestane borbe dok se “nebo cedilo” i kada se Srbija suočila sa nesrećom.

Marko posebno ukazuje da je jedan od putnika pokušao da se spase sam skočivši u reku, a bujica ga je bukvalno zalepila za drvo.

Spasilački tim ga je našao i izvukao na bezbedno kao i sve putnike iz autobusa. To je bila najteža akcija niškog tima, a najupečatljivija slika je spasavanje tromesečne bebe na području Uba, koja je s majkom od puta bila udaljena četiri kilometara.

http://www.youtube.com/watch?v=NCJYKZ8hDxE


- Spasioci su gurali čamac, jer je zbog terena pretila opasnost da se ošteti elisa i motor stane - navodi Marko i ukazuje da se sa majkom i bebom nije moglo istim putem kroz vodu, pa je angažovan helikopter koji je spustio korpu do čamca i izvukao ih.

Zvuk helikoptera uznemirio je bebu, a Marko je bio posebno dirnut činjenicom da se dete našlo u okolnostima koje se viđaju samo na filmu. Zatekli smo jezivu sliku Obrenovca koja ostaje za ceo život, ljudi su pozivali u pomoć glasom i čaršavima kojima su davali znak da su tu, još su živa Markova sećanja o gradu pod vodom, o gradu bez ulica i trotoara gde “tišina romori” i gde voda donosi i zlo i dobro, i slavu i sramotu.

Sa ljudima koje spasavamo i evakuišemo nema mnogo priče, ali niko nije odbio da krene sa nama, ljudi nam veruju, nastavlja Marko svoju priču pored pripitomljene Nišave. Pitamo, da li spasilac sme da se uplaši, a onda se Marku oteo dubak uzdah.

- Teško pitanje, strah verovatno postoji, ali o tome razmišljamo tek posle akcije - kaže Marko.

U prisećanju na dane na ugroženom području, Marku su dovoljne samo reči hvale od onih ljudi koje su evakuisali, oni ih prepoznaju po njihovim žuto-crvenim prslucima, plavim šlemovima i dzipovima tipa “micubiši L-200”.

Marko, koji je komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona u Nišu, napominje da spasioci moraju da budu opremljeniji za akcije spasavanja. Niški tim je bio angažovan na svim plavljenim područjima u Srbiji od svog osnivanja 2008. godine.

Da dela više vrede i traju od reči, sećanja dosežu i do Trgovišta i 2010. kada su Marko i njegov kolega iz trećeg ili četvrtog pokušaja došli do čoveka koji je čekao spas na drvetu, na području gde su u bujici već stradale dve osobe.

Niški spasioci su osposobljeni za akcije na vodi, a marljivost sve savlada. Marko, koji kaže da je “to moj posao i gotovo”, za ranije podvige spasavanja nagrađen je medaljom “Miloš Obilić”.