NEMAJU VIŠE NIŠTA: Nikoliće iz Obrenovca poplava rasula po Srbiji
KIKINDA: Unuci su im sve!
-Sem gumenih čizama i odeće koja je na nama, nemamo više ništa. Sve je ostalo u potopljenoj kući u Obrenovcu. Ne znam kako, ali ćemo se jednog dana valjda ponovo skućiti. Problem je što ne znam kad će taj dan osvanuti- jedva zadržavajući teške muške suze, govori Borisav Nikolić (63) iz Obrenovca koji je sa unukom Nikolom (18), krov nad glavom pronašao kod rođaka Sretena Jakonića u Kikindi.
Nikolina dve godine starije sestra Tanja trenutno je u Beogradu gde studira. Njihova baka Milena (59) sa najmlađim unukom, dvadesetomesečnim Lazarom , od poplavnog talasa, koji je opustošio Obrenovac, uspela je da se spasi i trenutno se nalazi u okolini Vladimirica:
- Samo zahvaljujući pripadnicima Žandarmerije i ruskim spasiocima, ostala mi je glava na ramenima. Došli su amfibijom. Navodio sam ih kako da po mraku priđu kući. Voda je bila duboka preko četiri metra. Pre toga spratnu kuću su napustili unuci i moja supruga. Pošto dobro pamtim poplavu iz 1981. godine, mislio sam da poplava, ipak, neće biti ovako velikih razmera. Prevario sam se- s knedlom u grlu govori Borisav.
Taman kad su se Nikolići našli u Bariču, usledila je nova evakuacija, pa ih je poplava ponovo rastavila:
-Najvažnije je da smo svi ostali živi. Šta će i moji jadni Obrenovčani koji su ostali bez najmilijih. Pre nego što ću se izbaviti iz pakla, gledao sam kako se kuće ruše kao kule od karata. Voda je automobile prevrtala kao da su od pera. Strašno- kaže Borisav.
I Nikola priznaje da su mu slike bujice koja nosi sve pred sobom još uvek pred očima: -Dok sam se vratio iz prodavnice, voda je pokupljala u dvorište. Sestru i mene je evakuisala žandarmerija. Jako sam se plašio šta će biti sa dedom, babom i mlađim bratom. Hvala spasiocima što su nam spasili živote. Sad mi je jasno zašto se sa prirodom ne sme igrati- kaže Nikola.
S.U.
SUTRA U 13.30: Predsednik Vučić sa predsednicom Državnog zbora Slovenije Klakočar Zupančič