Granični prelazi kod Kikinde, Čoke i Sečnja postaju međunarodni!

Predlog je da prelazi Nakovo Lunga, Vrbica Valkanj i Jaša Tomić Fenj postanu međunarodni treće kategorije, čiju će rekonstrukciju i opremanje finansirati EU sa oko pet miliona evra

Pogranične banatske opštine Kikinda, Čoka i Sečanj više neće biti slepo crevo u predvorju Evropske unije, jer su se srpska i rumunska strana usaglasile da nekadašnji malogranični prelati Nakovo­Lunga, Vrbica­Valkanj i Jaša Tomić­Fenj budu rekonstruisani i prekategorisani u međudržavne treće kategorije.

Ukoliko ovaj projekat prekogranične saradnje bude odobren, rekonstrukciju i opremanje tri prelaza koji se povremeno otvaraju, EU će finansirati sa oko pet miliona evra. Nepodeljeno je mišljenje zvaničnika naših i rumunskih pograničnih opština da će trajno podignute rampe na revitalizovanim prelazima, ekonomski osnažiti lokalne zajednice s obe strane državne međe:

­

" Ako projekat dobije “zeleno svetlo”, početak radova očekuje se u proleće 2015. godine. Vlade Srbije i Rumunije mogu da donesu odluku da ovi prelazi počnu da rade i pre njihove potpune rekonstrukcije. U tom smislu je bitno da dogovor što pre usledi jer će tada značajno biti ojačane pozicije za ovaj projekat prekogranične saradnje. Vrlo je bitno što bi lokalne samouprave taj projekat finansirale sa svega 15 odsto­ kaže za Kurir Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam opštine Kikinda.

Da je nesmetan protok ljudi i robe na ovom delu državne međe između Srbije I Rumunije neophodan, potvđuje podatak da je od 27. do 29. juna privremeno otvoren prelaz Nakovo ­Lunga prešlo 1.812 putnika:
­

Tokom prošle godine, za ukupno devet dana, koliko je u tri navrata prelaz radio, granicu je prešlo nepunih 9.000 putnika, a još nekoliko hiljada tokom ove. Jasno je, dakle, koliko je ljudima s obe strane granice, ovaj prelaz važan.

Svakog puta, u vreme otvaranja prelaza Nakovo ­Lunga, u ovdašnjim marketima i prodavnicama, promet je bio i do četiri puta veći­ naglašava Tanackov.

Da i Rumuni u trajnom otvaranju ovih prelaza vide benefite, potvrđuje Adrianu Lupuc iz rumunske županije Timiš:
­

Za preduzeća i kompanije u pograničnoj oblasti, funkcionisanje graničnih prelaza olakšalo bi obezbeđenje radnika i plasiranja robe. Što je jednako važno i za firme iz Srbije, kako bi našle svoj interes na rumunskom tržištu­ ocenio je Lupuc.

S.U.