U zabitom selu na Pešteru dve decenije nije bilo svadbe ni dečjeg plača, a onda... Stiglo sedam snajki koje su neženjama podarile (zasad) dvadeset zdravih mališana

Do pre osam godina iz sela Buđeva, u sjeničkoj opštini, listom se odlazilo. Što zbog surovih zima i teških uslova za život, a najviše zbog nemogućnosti ovdašnjih mladića, inače dobrih domaćina, da se ožene i zasnuju porodicu.

Dve decenije na ovom delu Peštera nije bilo svadbe, niti dečjeg plača, škola je bila uveliko u korovu, preostali žitelji živeli su od danas do sutra, bez nade i perspektive...

I kada su mnogi pomislili da će Buđevo, poznato po dobrim stočarima, brzo biti izbrisano „iz spiska živih“, u selo je, kao da je sam bog poslao, iz Skadra stigla Albanka Vera, koja se udala za ovdašnjeg već vremešnog „neženju“ Radetu Matovića. Njoj nisu smetali: ni Radetine godine, ni svekar i svekrva, ni brojno stado, ni skromna kuća, ni težak seljački život, naprotiv...
- Videla sam da ima od čega da se živi, da je Pešter bogat kraj sa dobrim ljudima, da samo treba rada i sloge i da će ostalo brzo doći na svoje mesto. I došlo je. Već sledeće godine rodio se Miloš (7), a potom smo dobili i drugog sina, danas petogodišnjeg Marka... Srećni smo i zadovoljni na Pešteru - priča Vera Matović.
U međuvremenu se oženio i Radetin mlađi brat Radibor. I on je doveo Albanku, Violetu iz Skadra, sa kojom ima troje dece, petogodišnje blizance Bojana i Bojanu i dvogodišnjeg Stojana.
- Kuća nam je puna dece, a mislili smo da se nikada nećemo oženiti i da će se naše ognjište ugasiti. Moguće je da će nas biti još više - ističe Radibor Matović i naglašava da su Vera i Violeta odlične domaćice i dobre majke i da su spasle njihovo domaćinstvo.

U Buđevo je do sada došlo sedam Albanki, poslednja je, pre mesec dana, stigla Selvija, takođe iz okoline Skadra, koja se udala za Koimira Balšića. Još uči srpski i ne brine kako će savladati jezik i običaje, jer u kući ima jetrvu Veru koja je pre pet godina došla iz Tirane i udala se za Koimirovog starijeg brata Selimira.
- Ponosimo se našim ćerkicama: trogodišnjom Julijanom i devetomesečnom Marijanom, posle mnogo godina u našoj kući više nije dosadno, nadamo se da će nas za koju godinu biti još više. Slično je i u kućama Novčića, Markovića, Popadića... O odlasku sa Peštera više ne razmišljamo, jer i ovde, ako se radi, može lepo da se živi - priča Selimir Balšić.
- Ništa nam nije teško, ne libimo se seljačkih poslova, jer znamo da radimo i živimo za našu decu. Srećni su i naši u Albaniji, jer znaju da smo se lepo udale i da ni u čemu ne oskudevamo - naglašava Selimirova supruga Vera Balšić.Ugledni domaćin i stočar iz Buđeva Vaso Rakočević, čije domaćinstvo gaji 70 krava, nije oženjen Albankom, ali posebno podvlači da su Albanke spasle ovo i mnoga druga zabita sela na Pešteru.
- Vredne su, radne i odane svojoj porodici i svom domu, preporodile su Buđevo. Prošle godine, uz mnogo napora, ponovo smo otvorili školu, za početak smo imali tri đaka i dva predškolca, ove jeseni imaćemo pet đaka, iduće još više, očekujemo i tražimo da nam pomognu opština Sjenica i država, da bi se opstalo na Pešteru potrebne su bolje škole, dobri putevi, vodovodi i druga infrastruktura - podseća Rakočević.

http://www.youtube.com/watch?v=b-lFjbeAD2I

DVESTA BRAKOVA
U poslednjih osam godina na Pešter, Rogoznu i Goliju stiglo je više od 200 Albanki, koje su sa ovdašnjim Srbima izrodile oko 250 devojčica i dečaka. Još pedesetak mališana je „na putu“, a bar još stotinu „neženja“ je pred ženidbom. Neveste iz Albanije su većinom katoličke vere, ali ima i pravoslavki i drugih vera.



DOČEKALA BAKA PAUNA
Selimirova i Koimirova majka Pauna kaže da sada, kada je dočekala snajke i unuke, može srećna na „onaj svet“.
- Ove naše neće u selo, mislila sam da će nam se dom ugasiti, ali bog nam je poslao Veru i Selviju i darivao unuke Julijanu i Marijanu, nadam se da ću dočekati i unuka. Zar ima veće sreće - ističe ova starica i naglašava da je snajke paze kao rođenu majku, a ona njih kao svoje ćerke.

(Novosti/M. Nićiforović)