Ove godine jedan deo povrtarske proizvodnje će biti pod velikim uticajem post-poplavnog efekta. Mnoge njive, bašte, povrtarski usevi su bili poplavljeni usled velikih kiša i izlivanja reka. Poplavni talas u pojedinim područjima je naneo ogromnu štetu pojedinim povrtarskim usevima, bilo direktno ili indirektno.

Svaki poplavni talas nanosi ili taloži određenu količinu mulja, šuta, peska na plodnom zemljištu. Sa druge strane uzrokuje eroziju poljoprivrednog zemljišta, odnosno gubitak hranjivih sastojaka iz zemljišta (smanjuje plodnost) koja omogućuje dobar prinos. Ukoliko je poplavni talas zahvatio bašte ili njive sa povrtarskom proizvodnjom, takođe postoji velika mogućnost da se u navedenom talasu nalaze bakterije različitog porekla, ostaci pesticida, čak i teški metali ili razne hemikalije u manjem ili većem obimu. Sve ovo utiče na zdravstveno bezbednu proizvodnju povrća koje lako usvaja mnoge navedene materije i kao takvo postaje opasno po zdravlje čoveka ukoliko se koristi u ishrani.

Iz tog razloga zatečenu povrtarsku proizvodnju u poplavljenim oblastima treba prvo stručno pregledati i konstatovati veličinu nanete štete. Ukoliko su pojedine povrtarske vrste bile pred berbom a poplavni talas ih je zahvatio, takvo povrće najverovatnije nije za upotrebu i treba ga adekvatno skloniti ili uništiti. Najveći deo gajenih povrtarskih vrsta kod nas se upotrebljava kao hrana u svežem obliku odmah po ubiranju (spanać, blitva, rotkvica, salata, kupus, krastavac, paradajz, paprika, tikvice, peršun), zbog čega moramo biti izuzetno pažljivi i savesni u celoj proizvodnji. Na tržište sme da se plasira jedino zdravstveno bezbedno povrće. Svaki proizvođač i prerađivač povrća trebalo bi da kontroliše i deklariše svaki svoj proizvod, kako bi krajnji potrošač bio što sigurniji tokom bilo koje kupovine.

Posle povlačenja poplavnog talasa povrtarske vrste na njivi su podložne većem napadu bolesti i štetočina. Iz zdravstveno bezbednih razloga dobro je konsultovati poljoprivredne stručnjake šta i kako dalje raditi ili reagovati. Bez obzira na veličinu poplavnog talasa, bašte i njive ne treba ostaviti neposejane ili nesređene do proleća naredne godine. Posle uklanjanja fizičkih nečistoća sa parcele...

Kliknite za pregled kompletnog teksta
dr Janko Červenski