STRAHUJEM ZA BILIJA: Ispovest vlasnika staforda, koji je napao devojčicu!

Snosim krivicu i odgovornost, jer je pas moj, ali isto tako je idelim sa majkom, za koju sam smatrao da zna šta priča i radi, i da dete zna kako se prilazi bilo kojem kučetu. Ispao sam naivan i nepromišljen, i to će me skupo koštati, tih par sekundi nepažnje

Te noći sam šetao mog psa Bilija sa devojkom, i seo na klupicu u bloku zgrada da odmorim i da napojim kera vodom. Na ljuljaškama udaljenim dvadesetak metara od nas je bila žena sa bebom u naručju na jednoj ljuljašci i ćerkicom koja je sedela na drugoj.

Pošto je moja devojka vaspitačica i voli decu otišla je do njih i upitala da li može da se igra sa decom. Majka je zamolila moju devojku da ode do mene i dovede psa, jer njena ćerka Una obožava pse. Ja sam i dalje sedeo na klupi kada je moja devojka došla do mene i uzela mi povodac sa psom iz ruke, dok je korpa ostala na klupi jer sam je skinuo da bi pas mogao da pije vodu i odmori malo.

Devojka je odvela psa i kada je dete sišlo sa ljuljaške ja sam video da je ono u visini Bilijeve glave. Videvši to krenuo sam ka njima i upozorio da mi se ne sviđa situacija, na šta me je majka pitala da li je pas agresivan. Ja sam joj odgovorio da nije, da nikada nikoga nije napao, niti je učen da to radi, jer jevaspitan sa puno ljubavi i odrastao je uz ljude. Majka deteta je rekla da onda ne brinem jer psi znaju ko ih voli i ko im misli dobro.

U toku naše priče dete na prvu hvata psa za obraze i njuške i privlači neizmenično svoju glavu kao i njegovu u nameri da ga poljubi, na šta je pas instiktivno reagovao i kao opomenu samo “ćapio” dete za lice (inače, pas nije svestan svoje snage). Da je pas hteo da ujede ili napadne dete, kao što svi znate, od deteta ne bi ostalo ništa, pas ne zna da opomene, da kaže, ili odgurne rukom ako mu se nešto ne sviđa.

Snosim krivicu i odgovornost, jer je pas moj, ali isto tako je idelim sa majkom, za koju sam smatrao da zna šta priča i radi, i da dete zna kako se prilazi bilo kojem kučetu. Ispao sam naivan i nepromišljen, i to će me skupo koštati, tih par sekundi nepažnje.

Boli me to što se plasiraju laži po svim novinama, da je pas bio razjaren, bez povodca, i da je napao i izujedao dete.

Nakon incidenta sišao je besan otac i sa palicom je krenuo ka meni u nameri da se obračuna sa mnom. Razumem ga, njegovo dete je u pitanju. Posle par bezuspešnih pokušaja da ga smirim i da popričam sa njim, otišao sam poslednji sa mesta događaja, a ne pobegao kako se navodi u novinama i medijima.

Devojčica je dobro, i nije bila u komi ni jednog trenutka, niti životno ugrožena, ima četiri kopče na licu (3 iznad gornje usne i jednu sa desne strane nosa).

Mnogi sudgrađani znaju i psa i mene, znaju sa kojom sam ga ljubavlju vaspitao. Scenario je najgori mogući, staford i dete, ali ljudi tvrdim vam, sami znate kako staford ujeda. Zar bi samo tako prošla osoba ili još gore dete, da je hteo da je ujede, ili imao nameru napada.

Ponavljam, ja sam kriv za to što se desilo, i ne bežim od krivice. Preti mi kazna do 5 godina zatvora. Zbog čega? Zbog toga što majka ne zna da se stara o svom detetu i što je moj pas odreagovao kao što bi 90% pasa bilo koje rase ili vrste. Laži i neistine ne prestaju iz dana u dan, a ''brižna i jadna'' majka laže i okreće priču (valjda da bi izvukla pare) i saziva novine i dušebrižnike i govori teške laži, neistine i gluposti.

Ne možete da zamislite kroz šta prolazim, pravi pakao. I za mene i za psa! Roditeljima je samo sada bitan novac i odbijaju da stupe u bilo kakav vid komunikacija sa mnom.

P.S. Jednu stvar sam zaboravio da napomenem, dok je razjareni otac išao ka meni i vitlao palicom, taj isti pas je stao u moju odbranu ispred mene i režao na njega, i tako me verovatno spasao povreda koje bi mi otac devojčice naneo.

Strahujem da mi ne uspavaju psa, sudski, kaže u svojoj ispovesti Miloš Spasa Spasojević iz Požarevca.