Jedina fabrike kože u Rumi, koja je nekada proizvodila sirovine za opanak, danas pravi neku drugačiju vrstu kože

KRAGUJEVAC - Ručna proizvodnja srpskog opanka je ugrožena, ne zato što nema zanatlija, već zbog toga što u Srbiji ne postoji fabrika koja proizvodi potrebnu sirovinu za taj prepoznatljiv nacionalni proizvod.

"Trenutno se opanak i ceo naš opančarski zanat nalazi pred velikim problemom", rekao je beogradski opančar Dejan Milosavljević, jedan od 50 učesnika na Smotri narodnog stvaralaštva koja se održava u porti Saborne crkve u Kragujevcu.

Milosavljević, koji je i predsednik nacionalne asocijacije za stare umetničke zanate i domaću radinost "Naše ruke", koja okuplja oko 450 članova od Subotice do Kosova i Metohije, objašnjava da je problem u tome što jedina fabrike kože u Srbiji, u Rumi, koja je nekada proizvodila sirovine za opanak, danas pravi neku drugačiju vrstu kože.

"Ono što nama treba su tri vrste kože i to teleća, svinjska i kozja, kao i štava koja se više ne pravi, tako da mi ne možemo više da nalazimo sirovine da bismo se bavili ovim zanatom", kaže on.

Dodaje da se štava trenutno uvozi iz Turske i Italije, ali, kako napominje, ne odgovara kvalitetu dosadašnjeg srbijanskog opanka, jer ne upija dovoljno vodu i ne može lepo da se oblikuje.

Milosavljević ističe da u Srbiji ima na desetine registrovanih opančara, vrsnih majstora u tom zanatu, kao i da ima dosta mladih koji žele da nauče taj zanat, i objašnjava da je za izradu jednog para opanaka potreban ceo dan, odnosno sedam dana za kvalitetnije i složenije modele.

opanci-printskrin.jpg
Printskrin, Opanci 



Cena, u zavisnosti od veličine i modela, iznosi od 2.500 do 15.000 dinara a, kako primećuje, interesovanje stranaca je veće, nego građana Srbije.

"U Srbiji opanke kupuju Kulturno-umtnička društva, jer je sastavni deo naše nošnje", priča sagovornik Tanjuga, i dodaje da je na međunarodnim izložbama, koje je imao u gotovo 30 gradova sveta, veliko interesovanje za sprski opanak bilo u Kini, kao i u nemačkom gradu Ulmu.

"U Ulmu je dosta naših ljudi bilo zainteresovano, ali i stranaca. Stranci ne žele više da nose kožnu obuću, iako imaju standard da je prisušte, već hoće da nose što prirodniju obuću, ručno izrađenu. Neće da nose gumenu i plastičnu obuću, zbog čega naša branša ima prednost".

Kako kaže, na sajmu u Ulmu je bilo dosta posetilaca koji su mu rekli da su kao mali dolazili u Jugoslaviju na odmor, da su tada nosili našu obuću, te da zbog toga nemaju ravna stopala, i zato sada hoće da ih kupe i svojoj deci.

Naglašavajući da je ručno izrađivao opanke i na sajamskim manifestacijama u Šri Lanki, Šangaju, Briselu, Parizu, Barseloni, Firenci, Milanu, Ljubljani, Milosavljević dodaje da veliko interesovanje za srbijanski opanak postoji i među planinarima.

Srbijanski opanak jedan je od proizvoda koji je bio izložen na Smotri narodnog stvaralaštva u porti kragujevačke Saborne crkve, koji je organizovala Gradska turistička organizacija Kragujevac.

Oko 50 učesnika je izložilo proizvode u četiri kategorije - stari zanati, unikatni radovi, zdrava hrana, i pića.

Posetioci su bili u prilici ne samo da kupe neke od proizvoda, već i da se upoznaju sa načinom izrade opanaka, procesom tkanja, izrade narodnih nošnji, pravljenjem proizvoda od keramike, najraznovrsnijim radovima heklanja, slikanja na svili i staklu, veza i pletenja