Dijana i Petar jedini učenici OŠ „Miloje Zakić“ u selu Žuč, nadomak Kuršumlije

KURŠUMLIJA - Prvog dana škole samo dva đaka sela su u klupe seoske škole u selu Žuč, u opštini Kuršumlija.
Dijana Radovanović i Petar Timotijević, učenici četvrtog razreda, sede u prvoj klupi, odmah iza katedre. Iza njih sve je prazno, pa se stiče utisak da je učionica mnogo veća nego što jeste. Ovo je škola bez dečje graje, bez nestašluka, bez školskog zvona... Što je još gore, sledeće godine biće zatvorena jer u četiri sela, koliko pokriva ova škola, nijedno dete ne treba da pođe u prvi razred.

Dug put do škole

Učiteljica Danijela Čolović dolazi na posao iz Kuršumlije. Svakog dana prelazi tridesetak kilometara u oba smera i kaže da je rad u seoskim školama specifičan.
- Ja sam njima i učiteljica i drugarica, a vrlo često i majka - započinje priču učiteljica majčinski grleći, kako kaže, svoju decu.
Nenaviknuti na posete, Dijana i Petar se sve više primiču učiteljici, koja ih zaštitnički hrabri.

Obožavaju igre s loptom

- Oni su zlatna deca, vredna, radna i dobro uče. Međutim, nedostaje im takmičarski duh, pa je potrebno nastavu prilagoditi činjenici da su u razredu samo dva đaka - pojašnjava učiteljica Daniela.

Petar kaže da bi voleo da ima još dečaka s kojima bi igrao fudbal, a Dijana dodaje da se na odmorima igraju žmurke ili dobacuju loptom. Na pitanje koju igru najviše vole, prvi put su se oboje glasno nasmejali.
- Najviše volimo da se igramo između dve vatre, kad je učiteljica u sredini - kaže Dijana.

(M. Đ.)