Među njima su uglavnom ljudi srednjih godina, koji su u prethodnim vremenima ostali bez posla u nekim od nekada velikih čačanskih preduzeća, pa samim tim i bez ikakvog primanja.nesrećni ljudi dolaze na svaku sahranu, tu jedu i piju. Obično sede pored nekog spomenika i čekaju posluženje

ČAČAK - Da prazan stomak nesrećnog čoveka natera na svako poniženje, možda najbolje ilustruje gotovo svakodnevna slika na sahranama na čačanskom groblju, na kojima su stalni „gosti“ desetak Čačana, kojima je posluženje na poslednjim ispraćajima jedini način da dođu do hrane.

Među njima su uglavnom ljudi srednjih godina, koji su u prethodnim vremenima ostali bez posla u nekim od nekada velikih čačanskih preduzeća, pa samim tim i bez ikakvog primanja.

Kako su nam ispričali radnici na čačanskom groblju, nesrećni ljudi dolaze na svaku sahranu, tu jedu i piju. Obično sede pored nekog spomenika i čekaju posluženje, što je običaj na ovdašnjim sahranama.

- Nemam gde drugde da odem. Ostavila me žena, ostao sam sam. Nemam nikakva primanja, zato moram da dolazim na sahrane i ovde jedem. Ljudi se ne bune, sažale se na mene. Nikoga ne diram, pojedem što mi daju, popijem pivo i odem - ispričao nam je jedan od onih koji se bukvalno hrane na groblju, čovek u kasnim pedesetim, koji je želeo da ostane anoniman.

- U početku me je bilo sramota, ali gladan stomak s vremenom ništa ne pita i ne zna za sram. Sada se mi koji dolazimo ovde po obroke našalimo da je bolja hrana nego u restoranima, pa čak se i zdravije hranimo, jer su sredom i petkom posni dani, kada jedemo ribu...I broj onih koji se hrane iz narodnog kazana u stalnom je porastu, pa ih trenutno ima nešto manje od 800.

Novčanu socijalnu i privremenu pomoć u gradu na Moravi prima 620 porodica, što je ukupno oko 2.500 ljudi.- Imamo 595 korisnika koji primaju novčanu socijalnu pomoć od strane Ministarstva, a iz gradskog budžeta se izdvajaju sredstva za jednokratne, vanredne i povremene pomoći.

Do sada je isplaćena 1.201 jednokratna i vanredna pomoć. Ove pomoći se isplaćuju kada ljudi ne mogu da zadovolje osnovne egzistencijalne potrebe za hranom ili lekovima.

Vanrednu pomoć delimo za lečenje, ili kada su u pitanju nekakve nedaće koje su ih zadesile - kaže Zoran Belčević, direktor čačanskog Centra za socijalni rad.

Grad Pomaže

Grad Čačak godišnje izdvaja oko šest odsto od ukupnog budžeta za socijalna davanja, iako je zakonska obaveza dva procenta od novca u gradskoj kasi. Ta cifra je ove godine iznosila nešto više od 15 miliona dinara za jednokratne, privremene i vanredne pomoći, ali i 2,8 miliona dinara za nabavku školskog pribora i udžbenika za školarce iz socijalno ugroženih porodica. U toku je isplata 12.000 dinara za 636 korisnika za nabavku ogrevnog drveta.

( Večernje novosti)