Seljaci iz okoline Negotina kažu kako je dr Srejović, koji je prvi skinuo 1700 godina staru prašinu i dotakao vredan šarkamenski nakit, ozračen, pa je zato nakon samo dva meseca preminuo

Carski nakit nađen u Šarkamenu je najznačajniji nalaz ove vrste još od 1935. godine, kada je otvorena Tutankamonova grobnica, ali mu je ipak u domaćoj javnosti posvećen manji publicitet nego pokušajima divljih arheologa da se dočepaju kultnog blaga.

Iste godine kada je nakit pronađen, umro je i direktor Arheološkog instituta u Beogradu dr Vlada Kondić, koji je prvi radio na otkrivanju Šarkamena i više puta bio u blizini vrednog nakita.

Nekoliko godina kasnije, 1977. preminuo je i dr Petar Petrović i to, po rečima dr Tomovića, na neobjašnjiv način. Umro je 1995. godine na samom lokalitetu i Vukašin-Vule Rakić, koji se iz čista mira stropoštao na zemlju prilikom radova u blizini mauzoleja.
sarkamenski-nakit.jpg
Foto: RTV Best


U isto vreme, pošto se vratio sa snimanja iz Šarkamenskog vrela, nastradao je i snimatelj RTS-a Ristić.

I to nije kraj. Kuvarici koja sprema hranu arheolozima istraživačima, uginuo je iznenada pas. Nije bolovao nijedan dan, ali je tog dana ležao tik uz mauzolej, pa se veruje da je i on bio ozračen ukletim nakitom carice majke.

Na lokalitetu Vrelo Šarkamen 1999. godine održano je finale manifestacije „Susreti sela”, na kojoj su učestvovala najbolja sela iz borskog i zaječarskog okruga. U centar utvrđenja gde je pripremljen umetnički program, sjatilo se nakoliko stotina posetilaca. Priča se da je bilo mnogo onih koji nisu smeli da prođu kroz kapiju Dajinog grada.

Kako kaže predanje, u utvrđenje carskog grada ulazilo se preko mosta ispod kojeg je bilo luksuzno rimsko kupatilo. Svako ko je hteo da uđe u palatu, prvo je morao da se okupa. Verovatno se imperator Daja bojao buva, vaši i zaraze koje su harale u to vreme, ali narod veruje da se kupanjem u čudotvornom Dajinom kupatilu dobijala zaštita od ukletog nakita kojeg je začarao moćni Gaj Valerije Maksimin Daja (305-313), sestrić rimskog imperatora Maksimilijana Galerija, graditelja palate u obližnjem Gamzigradu.

Ova verovanja su verovatno razlog zbog kojeg je opusteo kraj oko Šarkamena - na dvanaest hektara lokaliteta i oko njega ne nalazi se više ni jedna pojata!
sarkamenski-nakit.jpg
Foto: RTV Best


Niko ne koristi ni seno ni drva iz okoline antičkog grada.

O izvoru na Šarkamenu kruže još zloslutnije glasine. Tamo, kunu se Timočani, ne bi ni da zadane, a kamoli da zanoće.

„Ništa u tim pričama nije slučajno.” - rekao nam je šef mesne kancelarije uobližnjem selu Štubik, Zlatimir Pantić koji je ujedno i publicista – „Od 1992. godine, od kako je nađen nakit Carice majke, umrlo je tri akademika koji su bili direktno vezani za istraživački rad u Vrelu Šarkamena. Stradali su i jedan snimatelj Radio Televizije Srbije i neki radnik na lokalitetu a govorka se da su nesrećno okončale i dve manekenke koje su na promocijama nosile caričin nakit”.

Ipak, nađe se poneki heroj koji, sa najsavremenijim aparatima za ispitivanje zemljišta i mobilnim telefonima, tumara Šarkamenom i okolinom tražeći veliko blago koje je Daja pred samu smrt, pouzdano tvrde, na kamilama izvezao iz palate, a potom ga sakrio na tromeđi Šarkamena, Popovice i Plavne pošto je odustao od namere da ga odveze u Rim.

Bilo kako bilo, priča i groznica za blagom imperatora Daje i dalje traje, golica maštu avanturista i uteruje strah u kosti okolnim meštanima.

(RTV Best)