MISTERIJA VELSOVE KNJIGE: Pronašli je Rusi, Srbi je odbili, a Amerikanci prihvatili

Pojedine slovenske rodnoverske zajednice kao glavni izvor koriste Velesovu knjigu, štivo neobičnog sadržaja i još neobičnije sudbine, rukopisa koji je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom koje kasnije dobija naziv vlesovica

“Rodnoverci” ili straroverci, staroslavci – obnovitelji stare slovenske mnogobožačke religije. Pokret je široko rasprostranjen u Rusiji i Ukrajini. U Srbiji tradiciju rodnoverja održava udruženje “Staroslavci”.

Termin rodnoverje skovan je osamdesetih godina XX veka odnosi se na obnovu mnogobožačke religije Slovena. Rodnoverje se oslanja na narodna predanja, običaje i obrede, pisane romejske, slovenske, germanske i arapske izvore. Pojedine slovenske rodnoverske zajednice kao glavni izvor koriste “Velesovu knjigu”, štivo neobičnog sadržaja i još neobičnije sudbine. 1919. godine pukovnik carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek u jednom opustošenom zamku u Ukrajini pronalazi razbacane brezove daščice na kojima su bili ispisani tekstovi “Velesove knjige” – rukopisa koji je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom koje kasnije dobija naziv “vlesovica“.

Pukovnik je skupio daščice i poneo ih sa sobom.Tako je “Velesova knjiga” u torbi ruskog pukovnika putovala prvo kroz revoluciju u Rusiji, potom u Tursku, pa zatim i u Jugoslaviju. Knjiga koju mnogi istoričari smatraju najstarijim slovenskim spisom sadrži religijske tekstove o starim slovenskim božanstvima, istorijske zapise i naravoučenija:

“Molimo se i klanjamo prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo. Hvalimo Svaroga, deda božjeg, koji je svemu rodu božjem začetnik i tvorac je svega živog, večni izvor koji teče leti i svuda, a zimi i nikada ne mrzne… A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i borbe govorimo: ti oživljavaš nas neprestanim okretanjem kruga i vodiš stazom prava kroz bitke do Velike Trizne… Bogu Svetovidu slavu uznosimo, jer on je bog Prava i Java i njemu pojemo jer je svetlost kroz koju vidimo svet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on nas od Nava čuva i stoga mu hvalu pojemo. Slava sva Svetovidu, bogu našem što otvara srca naša da priznamo loše postupke i dobru se okrenemo. Dva bića u nebu sadržana Belobog i Crnobog su, a nji oba Svarog drži i zapoveda”

Knjiga je dobila naziv po Velesu, slovenskom bogu polja, pašnjaka i šuma, ali i useva, stoke i životinja. Ovaj bog bio je zadužen za prehranu Slovena, koji su prvi ili poslednji snop žita nazivali “Velesova brada”. Taj snop se čuvao u kući i od njega se kasnije pravilo brašno za posebne hlebove.

U hrišćanstvu Velesovu ulogu preuzeo je Sveti Vasilije.

- Rukopis je bio ispisan na brezovim daščicama, bilo ih je oko 38 komada. Knjigu je pronašao pukovnik Izenbek u vreme povlačenja carske vojske pred Crvenom armijom. Kad se u jednom trenutku zatekao u Beogradu, Izenbek ju je nudio raznim ustanovama kulture, međutim, oni su je odbili. Kada je otputovao u Brisel, knjigu je predao Juriju Miroljubovu koji je rukopis transkribovao, tumačio i preveo. Daščice je kod nas obnarodovao i iz mraka prošlosti na svetlost izneo prof. dr Radivoje Pešić, i mi imamo njegov prevod i komentare – ispričala je Vesna Pešić iz izdavačke kuće Pešić i sinovi.

Jurij Miroljubov je sa knjigom otputovao u Sjedinjene Američke Države i predao je Ruskom muzeju u San Francisku. Od tada, rukopis su proučavali mnogi stručnjaci i istoričari, i oko njega su se stvorile brojne kontroverze.

- U pitanju je apsolutno autentično delo koje je u izvornom obliku preživelo do današnjih dana. Sve stare knjige, i Biblija, na primer, doživele su redakcije, a Velesova knjiga je preživela do današnjih dana bez redakcija – rekla je Vesna Pešić.

Kada je reč o istorijskom značaju knjige, istoričar Predrag Komatina je drugačijeg mišljenja.

- ”Velesova knjiga” je očigledan falsifikat. Vojnik pronašao rukopis na brezovim daščicama na teritoriji današnje Ukrajine i pokušao da ga predstavi kao autentičan. To je napravljeno tendenciozno i sa određenim namerama – da se pokaže da su Rusi imali slovensko pismo pre nego što su zvanično primili pismenost. ”Velesova knjiga” se ne uzima u obzir kao istorijski izvor – zaključuje Predrag Komatina.

( Telegraf)