Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju, jer se po blago niko nikad nije vratio

U velikom delu Srbije postoji legenda o zakopanoj zlatnoj kočiji basnoslovne vrednosti. Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju. U Timočkoj krajini u toku je lov na kočiju od suvoga zlata iz posebne legende.

U toku najezde Huna u V veku, porušena je Galerijeva carska palata Feliks Romulijana kod Zaječara. Bežeći pred hordom rimska carica koja se zatekla u Romulijani povezla je sa sobom jedinstveno blago – zlatnu kočiju. Posle samo par desetina pređenih kilometara, ljudi iz njene svite i garde koja ju je čuvala, shvatili su da ih kočija previše usporava i da su u opasnosti da ih neprijatelj sustigne. Legenda pominje i da se slomio jedan od točkova kočije.

Rešili su da se oslobode i kočije i drugog blaga koje su sa sobom nosili da bi mogli bežati brže, a da se kasnije, kada to prilike dozvole, vrate po zakopano blago.

Zlatna kočija i više sanduka zlata i dragog kamenja zakopana je tako što je nad njom napravljeno veštačko brdo od zemlje. Tajna zlatne kočije i mesta na kome je zakopana ostalo je neotkriveno do danas. Po blago se niko nikada nije vratio.

Vekovima se ova priča prepričava po selima u dolini Belog Timoka. Pominju se dve moguće lokacije, dva veštačka brda, pod kojima je moguće da se krije zlatna kočija.

U sred sela Vrbica, desno od sadašnjeg magistralnog puta Zaječar – Niš, nalazi se brdo Lm, koje dominira selom. Jagma za zlatnom kočijom počela je pre nekoliko godina, kada je nepoznati čovek kupio plac na brdu i tu sazidao kuću. O njemu meštani ne žele da govore. Spominju ga kao nekog „Švajcarca“ i listom izjavljuju da ne znaju ko je on. Elem, „Švajcarac“ je na Lmu sazidao kuću, ogradio plac bodljikavom žicom i – nestao bez traga.

Dovitljivi meštani shvatili su šta „Švajcarac“ traži, ali i da to nije našao, pa su i oni krenuli u akciju. Pokupovali su sve placeve u okolini brda, na njima zasadili bašte i kukuruz. I obavezni plastenik.

Upravo ti plastenici služe im kao kamuflaža za kopanje kanala duboko u utrobu brda. Tone zemlje su izbačene iz brda u potrazi za zlatnom kočijom.

Ne za se da li su je našli, ali ako i jesu, o tome sigurno nisu hteli da pričaju?!