SAVET ZLATA VREDAN: Stogodišnjak iz Gornjeg Milanovca otkrio tajnu dugogodišnjeg života

Nije se pucalo što sam se rodio, već što se na ovom području u tom periodu vodila Suvoborska bitka, a tukli su i naši, i Švabe. Sada se osećam ponosno što sam doživeo da se proslavi stogodišnjica ove velike borbe u kojoj su Srbi pobedili, kaže Leso

Za datum rođenja nije siguran, ali mu u krštenici piše da se 2. januara 1915. godine rodio u selu Gornji Branetići, na padinama Suvobora. Kako su tada sveštenici u knjige rođenih upisivali po starom, julijanskom kalendaru, to znači da mu je rođendan 15. januara.

Kako je izjavio za agenciju Beta, seća se da su mu roditelji govorili da je rođen oko Nove godine, u vreme Prvog svetskog rata, kada se iz kuće nije moglo izaći od „silne pucnjave iz svih oružja“.

"Nije se pucalo što sam se rodio, već što se na ovom području u tom periodu vodila Suvoborska bitka, a tukli su i naši, i Švabe. Sada se osećam ponosno što sam doživeo da se proslavi stogodišnjica ove velike borbe u kojoj su Srbi pobedili", kaže Leso Radonjić.

On je dodao da se u životu dosta namučio, da mu je bilo najbolje za vreme Tita, ali je u svemu bio umeren, te je zato dočekao duboku starost.

Imao je troje dece od kojih mu je živa najmlađa kćerka Milica koja sada ima 70 godina i brine o ocu.
Njegovi potomci, unuci i praunuci, njegov stoti rođendan su proslavili u kafani 2. januara, po novom kalendaru, jer se, povodom novogodišnjih praznika, okupila brojna rodbina i prijatelji.

"Već 50 godina sam u penziji, i sigurno penzijski fond svakog dana čeka kada će prestati da mi plaća. Ali niko nije umro na tuđi dan, pa ni ja neću", rekao je on.

Leso Radonjić kaže da mu je zdravlje dobro, dosta pešači za svoje godine, a jedini problem mu je što slabije čuje. Kaže da ne uzima nikakve lekove, "izuzev po čašicu ljute šljivove rakije koja je blagotvorna, a nikako se ne treba opijati".

(B92)