Za 115 dana prodato je 108.000 karata, ostvareno 4.130.000 vožnji, 18. februara postavljen je i novi rekord, 7.200 skijaša u jednom danu, a tokom sezone proizvedeno je 205.000 kubnih metara veštačkog snega

KOPAONIK - Sezona 2011/12 bila je najuspešnija sezona ski-centra Kopaonik, sa 30 odsto više skijaša u odnosu na prethodnu godinu, saopštili su predstavnici Skijališta Srbije, Udruženja hotelijera i Nacionalnog parka Kopaonik.

"Svi zajedno stvorili smo uslove da se na Kopaonik vrate skijaši, a videćemo statistiku i posle uskršnjih praznika", rekao je direktor Skijališta Srbije Dejan Ljevnaić, pozivajući ljubitelje skijanja da dođu za uskršnji raspust zato što snega ima dovoljno.

Za 115 dana prodato je 108.000 karata, ostvareno 4.130.000 vožnji, 18. februara postavljen je i novi rekord, 7.200 skijaša u jednom danu, a tokom sezone proizvedeno je 205.000 kubnih metara veštačkog snega.

"Ove sezone bilo je dovoljno prirodnog snega, ali prethodne dve sezone ne bi bilo ni dana skijanja da nije bilo investiranja u sistem veštačkog osnežavanja", naveo je Ljevnaić.

Prema podacima Udruženja hotelijera, na Kopaoniku su Rusi sa oko 6.500 noćenja najbrojniji strani gosti, a za njima slede gosti iz Crne Gore, BiH i Makedonije.

Ostvareno je više od 220.000 noćenja, od čega je prema rečima generalnog direktora MK Mountain Resort Nikole Avrama, polovina noćenja realizovana u njihovim objektima.

On kaže da hotelijeri sa 12.000 noćenja internacionalnih turista, ipak, ne mogu da budu zadovoljni, jer na stranim sajmovima za Kopaonik zna malo ljudi, ali za Bansko u Bugarskoj znaju svi.

Kopaonik je 2007. godine imao 40.000, a danas 325.000 noćenja, a Avram ocenjuje da je tek pola miliona noćenja godišnje brojka koja omogućuje razvoj Kopaonika kao destinacije skijaša.

"Žalosno je što potencijale koje imamo nismo pozicionirali na internacionalnom tržištu, jer smo 200 godina ispred Slovenaca", tvrdi Avram i dodaje da uspeh na tom planu podrazumeva odgovarajući marketing.

U ovoj sezoni u ski-centrima Kopaonik, Zlatibor i Stara planina Skijališta Srbije imala su prihod od oko 480 miliona dinara, što je, prema rečima direktora Ljevnaića dobro, ali ne i dovoljno.

"Taksa za isticanje firme u Brusu je 13,5 miliona dinara, a kada dodamo energente, struju i radnu snagu, bez subvencija Ministarstva ekonomije ne znam kako bismo opstali", rekao je Ljevnaić, navodeći da ista firmarina na Novom Beogradu košta 4.000 dinara.

Za narednu zimsku sezonu od investicija najavljen je završetak veštačkog zasnežavanja Gobelje, čime bi kompletno Skijalište, osim staze Bela reka bilo pokriveno ovim sistemom.

Planovi i projekti za dalju modernizaciju skijališta, poput pasarele na Marinim vodama uz novu žičaru i dužu stazu, novi šestosed sa kupolama na Krčmaru, isklopivi šestosed na Malom Karamanu i veliki ski-restoran na vrhu Suvog rudišta, čekaju bolja vremena.

U međuvremenu, sa potencijalnim investitorima počeli su pregovori o izgradnji gondole koja će Brzeće sa oko 3.500 kreveta povezati sa centralnim delom skijališta.