(FOTO) NIŠLIJE POBEDILE STRAH: Pomračenje gledali kroz CD, rendgenske snimke i varilačke maske!

A o njima im je sa mnogo harizme govorio redovni profesor Departmana za fiziku niškog Prirodno-matematičkog fakulteta Dragan Gajić. Objašnjavao je zašto su mnogi ovu pojavu dožavljivali kao mističnu, zašto su je se bojali i od nje zazirali.

Naši prapreci počeli su da shvataju da njihov život umnogome zavisi od Sunca, tako da je normalan bio strah zbog trenutka kada odjednom, kada mu nije vreme, nastupi strah - priča Gajić. Pošto nisu mogli drugačije da objasne šta to zaklanja Sunce jer za pravilan poredak nebeskih tela nisu ni znali, mnogi su pomračenje objašnjavali pričama kojima su pokušavali da reše misteriju. Tako su se u mnogim narodima pojavile legende, a kod Srba provukla ta da Sunce grizu vukodlaci.

Mislili su da ako se krene u rat, izgubiće se. Ali i to je bilo krajnje pogrešno, pa onaj drugi će pobediti. Uvek je tu bilo negativne konotacije. U dečanskim zapisima, na primer, piše da je u godini pomračenja 1331. godine izgorelo 10 crkava, a to vezuju i za smrt Stefana Dečanskog, baš kao i što su neki pomračenje 1999. godine vezivali za bombardovanje Srbije - pričao je profesor u Tvrđavi.

Svi su radoznalo slušali kako je bilo 1961. godine kada je Niš bio "centralna linija totalnog pomračenja", pa su zato naučnici jednu od najlepših astronomskih pojava posmatrali baš odavde.
I te godine zvanično su obaveštavali ljude da sklone, a mene je otac, inače geograf, sećam se, izveo na ulicu da kao dete gledam pomračenje. Komšije su tada govorile: "Žika je lud, dete će mu oslepeti" - seća se Gajić.

Pomračenje Sunca ili uma?

Ovaj profesor još bolje pamti kakva je panika u Srbiji nastala 1999. godine nakon što je Savezno ministarstvo za rad, zdravstvo i socijalnu politiku izdalo zvanično saopštenje kako se treba ponašati u vreme pomračenja.

Savetovali su da stari i deca ostanu kod kuće, da se spuste roletne na prozorima, da su posebno ugroženi hronični i psihijatrijski bolesnici, kao i da su moguće posledice ubrzan rad srca, grčenje u želucu, svrab, skok krvnog pritiska, povećanje nivoa šećera u krvi i učestalo mokrenje.

To je bilo pre pomračenje uma nego pomračenje Sunca. Paradoksalno je što su se ljudi tada krili u podrumima. Tad smo bili ovde kod stećaka. Slikali smo ulice s Tvrđave, nije bilo žive duše na ulicama. Kako si vi osećate sada? Ja osećam samo pozitivnu energiju svih nas - kaže Gajić.

Ipak, i ove godine neki su slutili nesreću, a astrolozi u gostovanjima na nekim televizijama najavili kataklizmu. Zabrinulo ih je što su se tri astronomske pojave pogodile istog dana. Misle na Mesec u perigeju, prolećnu ravnodnevicu i pomračenje. Pa imamo sreću da se sve pogodilo u istom danu. Ravnodnevica nije ništa neobično, imamo je svake godine. Na osnovu nje određuju se i neki praznici. Pravoslavni Uskrs, na primer, pada prve nedelje nakon punog Meseca posle prolećne ravnodnevice - priča profesor Gajić.

Iako su moglo čuti da smo sinoć mogli da vidimo i super Mesec, on je objasnio zašto nije baš tako.
Mesec je sada najbliži nama, kažemo da je u perigeju, ali to nije super Mesec. Da bi to bio treba da bude i pun, a pomračenja se dešavaju kad je mlad - objašnjava Gajić. Dok je krug ljudi oko njega slušao ove zanimljive priče, drugi su čekali u redovima ispred dva teleskopa, ali i sami kroz rendgenski snimke, maske za varenje i diskove posmatrali kako Mesec zaklanja Sunce.

Ciklus se ponavlja na svakih 18 godina

Kako su objasnili u Astronomskom društvu "Alfa", postoji "geometrijsko ponavljanje" pomračenja Sunca. Ovu pojavu je još u VI veku pre nove ere uspeo da predvidi Tales iz Mileta, prirodni filozof koga su u starom veku ubrajali u sedam mudraca. Kako da to učini naučio je od Mesopotamaca. Iako se još tada zaključilo da se pomračenja ponavljaju na svakih 18 godina i 10 dana, astronomi objašnjavaju da će se taj period vremenom menjati jer se i mesec svake godine udalji 3 centimetra od Zemlje.

Kada bi bio 30.000 kilometara dalje, nikad ne bismo imali totalno pomračenje Sunca. To znači da takvog pomračenja neće biti za milijardu godina, ali i da će se i pre toga interval u kom se dešava promeniti.
Procenjuje se da se od nastanka Zemlje do danas desilo oko 9.000 pomračenja.

(Južne vesti)