Poslednjih decenija poraslo je interesovanje kako domaćeg tako i inostranog tržišta za NS sortama krmnog bilja, koje se dominantno koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane na oranicama tokom cele godine.

S aspekta ishrane preživara nezamenljivu proteinsku komponentu „unifit obroka“ predstavljaju višegodišnje krmne leguminoze - lucerka i crvena detelina.

Učešće NS sorti lucerke na domaćem tržištu iznosi oko 70% imajući u vidu visok prinos i bolju prilagođenost agroekološkim uslovima naše zemlje. U Srbiji će u proizvodnoj 2015. godini biti na raspolaganju sorte lucerke namenjene pre svega za gajenje na plodnim, lakšim do srednje teškim zemljištima neutralne reakcije (Banat ZMS II, Banat VS) sa izuzetkom sorte Mediana ZMS V prilagođene za gajenje na težim hidromorfnim zemljištima, neutralne do slabo kisele reakcije.

NS BANAT ZMS II je rana do srednje rana sorta, pogodna za proizvodnju sveže krme, sena, senaže i silaže. Odlikuje se brzim porastom rano u proleće i posle košenja, rano stasava za kosidbu i podnosi intenzivniji način iskorišćavanja (5 otkosa godišnje). Ova sorta je izuzetno bujna i u povoljnim uslovima treba je kositi u fazi početka cvetanja. Vrlo dobro podnosi sušu i niske temperature, a srednje je otporna na bolesti i poleganje. Stabljike su visoke, nežne, šuplje i dobro obrasle krupnim lišćem sivkastozelene boje koja potiče od voštane prevlake što ukazuje na izuzetnu otpornost prema suši. Genetički potencijal sorte za prinos zelene krme je 80–100 t/ha a sena preko 20 t/ha. Prosečan sadržaj sirovih proteina u suvoj materiji je od 19,8%. Preporučuje se za gajenje na lakšim i srednje teškim zemljištima na severu Bačke, u Banatu i na aluvijalnom zemljištu istočne Srbije (dolina Morave, Nišave).

BANAT VS je rana do srednje rana sorta, brzog inicijalnog porasta i brze regeneracije posle otkosa. Karakteriše je povećana tolerantnost na sušu, niske temperature, otpornost na poleganje i dominantne bolesti lucerke (Verticilium albo-atrum). Izuzetno dobro uspeva na lakšim i srednje teškim zemljištima, tolerantna je na intezivan način iskorišćavanja (kosi se 4-5 puta godišnje), a odlikuje se visokim prinosima zelene krme 85–100 t/ha i sena 18–20 t/ha.

Suva materija je izuzetnog kvaliteta pa u fazi početka cvetanja biljaka sadržaj proteina iznosi 20,1%. Preporučuje se za gajenje na lakšim, a pre svega na dobrim, plodnim, dubokim, srednje teškim zemljištima u Bačkoj, Sremu i dolinama reka (aluvijum) zapadne Srbije.

Pogledajte sve savete iz oblasti poljoprivrede