„Skijališta Srbije“ sagradila javni toalet tamo gde je NATO u zoru 8. aprila 1999. ubio trojicu mladića: Milanka Savića, Radoja Marjanovića i Neđa Uroševića

ZLATIBOR - Nemi jauk starog Radojice Savića (80) u pustoj borovoj šumi ispod Tornika:
- Joj, Milanko, joj, sine... Crna sudbino, crno mesto...

Prošlo je ravno 16 godina od onog dana kad je NATO na Torniku u drvenoj baraci ubio trojicu nedužnih zlatiborskih momaka: Milanka Savića (25), Radoja Marjanovića (34) i Neđa Uroševića (31), a sećanja su još živa.
- Ovde smo našli mog Milanka, 139 metara od mesta na kom je pala bomba, ovde smo mu našli nogu, ovde pola glave - kao avet lutao je Radojica pustom šumom ispod Tornika.

Na koji metar od mesta na kom je pala bomba, a desetak metara od spomenika Radoju Marjanoviću i dvadesetak od obeležja trojici nedužnih žrtava javni WC izgradila su „Skijališta Srbije“.

Radojica stoji ispred toaleta, niz obraze četvorostruke suze.
- Grehota od Boga i sramota od ljudi. Kud me pritisla muka, kud me jadnog svaki dan i svaki korak boli, kud ovu sramotu ovde podigli, WC na mestu stradanja naše dece - priča Radojica.
Njegova Angelina, Milankova majka, umrla je pre deset godina. Presvisla za Milankom.

Nada Antonijević, sestra Neđa Uroševića, gorko zaplače svaki put kada se spomene bratovljevo ime.
- Nerazdvojni smo bili, rano ostali bez roditelja, snalazili se, živeli, ubiše mi ga... - zaplače Nada.

Ima dve ćerke, muža, zbog njih živi, ali rana na srcu ne zaceljuje. Malo dalje, u Ribnici, živi majka Radoja Marjanovića Stanojka. Živi, a ko da nije živa... Boli je, kaže, iznad svega onaj toalet na mestu pogibije njenog sina i njegovih drugara.
- Na čast onaj WC onom ko ga je onde podigao, na mestu stradanja naše dece! Grehota jedna, dete moje. Kad krenem gore sveću da mu zapalim kraj spomenika, pored tog toaleta moram da prođem. Nije to trebalo tako uraditi jer su naša deca nevina stradala - priča.

O onima što su joj ubili sina nema mnogo šta da kaže:
- Kažu da su nam to sad prijatelji. Meni nisu, niti će ikad biti. Zločinci, sina mi ubiše na pravdi Boga, Gospod će im suditi!

„Skijališta Srbije“
TO JE BILO JEDINO ADEKVATNO MESTO

Javni toalet nije izgrađen na mestu pogibije i udaljen je od spomen-ploče više od 10 metara. Kad su 2007. krenuli radovi na revitalizaciji ski-centra „Tornik“, na mestu gde se nalazi spomen-ploča zatečeno je haotično stanje od posledica bombardovanja. Mi smo učinili sve kako bismo taj deo uredili. Pošto svaki uslužni objekat zahteva i toalet, objekat javnog toaleta u ski-centru „Tornik“ izgrađen je pre pet godina i prema planu projektanata to je bilo jedino adekvatno mesto. Dosad nije bilo pritužbi na postavljanje i regulisanje infrastrukture, a porodice nastradalih mogu nam se obratiti u svakom momentu kako bismo zajednički našli rešenje - naveli su u „Skijalištima Srbije“.

Gruba greška
GAĐALI „VOJNI OBJEKAT“

„Vojni objekat“ koji je NATO pogodio u stvari je bio obična drvena baraka koju su zvali Sportsko-rekreativni centar „Tornik“. Trojica nerazdvojnih drugara prethodne večeri su slavila Milankov 24. rođendan. Tokom noći Milanko, koji je bio šumar, došao je s Neđom i Radojem, zaposlenima u tom centru, da bude s njima tokom dežurstva. Pred zoru baraka je razneta bombom.