Slvica Vidić vratila se na selo jer je u Kuršumliji posle privatizacije konfekcije “7. juli” ostala bez posla. Nekada je bila poslovođa pogona i modni kreator, a umesto da se bavi tkaninama i krojenjem sada se sama snalazi za život

Na tridesetak kilometara od Kuršumlije, na Radan-planini, u selu Veliko Pupavce, živi potpuno osamljena Slavica Vidić. Ona čuva veliko stado ovaca, sama obrađuje ogromnu površinu zemlje mehanizacijom. Sve što radi, radi uvek s puškom na ramenu, jer vrebaju razne opasnosti. Najverniji prijatelji su joj četiri psa.

Potpuno usamljena sa čak ni komšijama u blizini i stadom ovaca, nekoliko krava i četiri psa Slavica Vidić nije imala izbora.

slavica-vidic-printsrkin-b92.jpg
Slavica Vidic, Printsrkin B92 



Bila je prinuđena da se vrati na selo jer je u Kuršumliji posle privatizacije konfekcije “7. juli” ostala bez posla. Nekada je bila poslovođa pogona i modni kreator, a umesto da se bavi tkaninama i krojenjem sada se sama snalazi za život.

Sve što ima od stoke i mehanizacije sama je obezbedila. Svakodnevno obrađuje oko 15 hektara zemlje, a od puške se ne odvaja. Dvocevka je uvek na ramenu gde god se nalazila.
slavica-vidic-printsrkin-b92.jpg
Slavica Vidic, Printsrkin B92 


“Ujutru ne smem da pustim stado dok ne pucam iz karabina jedno pet, šest puta. Puška je uvek puna jer mnogo ima vukova. Kad se smrkne, počinju da urliču i da zavijaju”, kaže ona.

Iako je usamljena Slavica nije sama već su joj najbolji i jedini prijatelji četiri psa koji joj takođe pomažu u poslu.

slavica-vidic-printsrkin-b92.jpg
Slavica Vidic, Printsrkin B92 

(B92)