PRVA ISPOVEST BRATA I SESTRE KOJI SU PREŽIVELI PAKAO: Majka ih 20 godina držala zaključane u stanu!

Posle njene smrti 2010. godine ceo slučaj otkriven, a Marko i Marijana su uspeli vanredno da završe osnovnu školu.

Marko se rodio 1990, a dve godine kasnije Marijana. U međuvremenu otac odlazi od kuće, a majka daje otkaz da bi potpuno bila posvećena deci. Zbog straha da će joj neko oteti sina i ćerku, krila je njihovo postojanje. Odlazak u školu je bio zabranjen i niko nije smeo da zna da postoje.

Kad je došlo vreme za školu, komšijama je govorila da su na školovanju u Crnoj Gori, pa im je bilo zabranjeno da se smeju i glasno pričaju kako ih neko ne bi otkrio. Govorila im je da ne smeju napolje jer će da ih ukradu i prodaju njihove organe.

"Kada sam imala 13 godina počela sam da grebem zid. Bila sam mala i nisam ni znala da ja to podsvesno želim da izađem napolje" rekla je Marijana (24) za "Al Jazzeru". Najbolji i jedini drug bio joj je brat. Učili su iz knjiga i novina za tinejdžere, a prozor u svet bila im je televizija.

Kada je došlo vreme za vojsku, razdvojila ih je i Marka zatvorila u šupu.

"Sestra mi je donosila da jedem. Izlazili smo napolje sa njom kada bismo se navodno nakon šest meseci vratili za raspust iz Crne Gore. Tada smo lagali kako redovno idemo u školu" priča Marko, čija je baka sve vreme znala za nedela svoje ćerke, ali ju je bilo sramota da o tome govori.

Međutim, njih dvoje su pre neki dan završili vanredno osnovnu školu, a Marijana namerava da se upiše u srednju medicinsku školu i nauči nemački jezik.

Stavovi oko majke im se potpuno razlikuju. Naime, Marijana majci ne zamera, "da je bila normalna ne bi to uradila, a i majka mi je, ne mogu da joj zamerim," navodi ona, dok brat ne oprašta.

"Ja to svom detetu nikad ne bih uradio. Teška su vremena, doći će još teža. Ako ja njemu oduzmem ono osnovno i učinim još teže, pa kakav sam ja to onda roditelj? Bolje onda da se ni ja, ni to dete nije rodilo. Zameram joj gadno, jer jedino će ta naša polusestra koja je u Kini biti nešto, a mi teško", kaže on.

Njeni ciljevi su da završi medicinsku školu i da sa sadašnjim dečkom osnuje porodicu, planira jedno dete, dok Marko želi više dece, kako bi presekao sve ono što je majka započela i da svjoj deci pruži ono što je njima bila uskraćeno.

Završili su osnovnu školu, gde su klupu delili i sa bivšim zatvorenikom, koji kaže da je cela Zabela plakala nad njihovom sudbinom.

"To nije nikakva laž, to mogu da potvrde svih 1.700 zatvorenika u Zabeli. Njih je majka zatvorila i mi smo osetili kao da su bili sa nama tamo", kaže Bajram Demirović.

Pošle su mi suze kad sam videla Dobrodošli đaci, jer nikad nigde nisam pripadala.

(Al Jazzera)