Stanovnici rodnog sela književnika i bivšeg predsednika neće da od 1. septembra škola ponese njegovo ime zbog, kako kažu, zlodela koja je počinio tokom i posle rata

BEOGRAD - Odluka da osnovna škola u Velikoj Drenovi kod Trstenika od 1. septembra ponese ime pisca i akademika Dobrice Ćosića za stanovnike njegovog rodnog sela je neprihvatljiva.

Oni ističu da zbog nimalo sjajne uloge tokom i nakon Drugog svetskog rata, poznati pisac u kruševačkom kraju nije ostao upamćen po dobru, te je sada nemoralno da škola ponese njegovo ime. Predlagali su i seoski referendum, ali do toga nije došlo. Ključnu reč je na kraju dalo Ministarstvo prosvete, koje je usvojilo zahtev školske uprave da škola ponese ime slavnog pisca i nekadašnjeg predsednika Jugoslavije.

Radoš Petronijević, predsednik mesne zajednice Velika Drenova, kaže za Kurir da su meštani neprijatno iznenađeni.
- Protiv toga da se škola nazove po Ćosiću bilo je oko 80 odsto stanovnika Velike Drenove, a za to su bili samo malobrojni koje je on zaposlio, pa sada hoće na ovaj način da mu se oduže. Mesna zajednica je u svemu ovome zaobiđena i niko nas ništa nije pitao, nego su sami doneli odluku - naglašava Petronijević i dodaje da je više razloga zašto obrazovnu ustanovu ne treba nazvati po Ćosiću:
- Na primer, tokom i posle Drugog svetskog rata u ovom kraju je bilo dosta ubistava i streljanja. Ne mogu da tvrdim da je Ćosić direktno učestvovao u svemu, ali možda je mogao da spreči. Svega je bilo tih godina, stariji ljudi i dan-danas sve to, kao i još štošta, pamte i mogu da posvedoče. Takođe, dobro se zna da su zbog Ćosića mnogi završili na Golom otoku.

Petronijević kaže i da Ćosić, u vreme dok je bio na vlasti i pri vlasti, nikada nije pomogao rodni kraj.
- Štaviše, uvek je krišom dolazio u Drenovu. Zbog svega što se dešavalo, te zbog onoga što je radio, morao je da se krije od ljudi. Bio je, doduše, na jednoj proslavi godišnjice škole, ali i na to je došao mučki.

Ministarstvo i direktor saglasni
GLEDALI SMO SAMO NJEGOV KNJIŽEVNI RAD

U Ministarstvu prosvete kažu da je preimenovanje urađeno po zakonu i uz poštovanje procedura, što navodi i Dragan Radić, direktor škole. Povodom negodovanja meštana Radić kaže:
- Ako oni negoduju zbog komunističkog vremena, kada je Ćosić bio na vlasti, onda mislim da je ipak bilo sasvim dovoljno vremena da podnesu tužbe sudu i da tako pokušaju da dokažu te svoje tvrdnje. Naglašavam, prilikom preimenovanja škole gledalo se samo na Ćosićev književni rad, pa mislim da je sasvim u redu da škola ponese njegovo ime.

ČINJENICE

Ćosić je rođen 1921, a umro 2014.

Napisao 25 književnih dela

Dobitnik je Ninove nagrade

Bio je redovni član SANU

Od 1992. do 1993. bio predsednik SRJ

Često je nazivan „ocem nacije“

Bivši predsednik Boris Tadić priznao je da se često konsultovao sa Ćosićem

Reagovanja

PREDRAG MARKOVIĆ KOMŠIJSKA ZLOBA

To je tipična komšijska zloba karakteristična za naše ljude. Ćosić se od 1944. bavio kulturom i novinarstvom i nije bio u poziciji da utiče na političke odluke. Blate najvećeg čoveka iz svog mesta. On je pomogao da se ublaži režim na Golom otoku prema svim svedočenjima.

DUŠAN KOVAČEVIĆ PAMTIM GA KAO PISCA

Moje sećanje na Dobricu Ćosića je sećanje na njega kao pisca. Da biste sudili o nečijem životu, nije dovoljno ono što čujete od drugih. Potrebne su konkretne činjenice, a ja ih u ovom slučaju nemam.

MATIJA BEĆKOVIĆ NIJE BIO PROROK U SELU

Očigledno da ni Dobrica Ćosić nije prorok u svom selu.

VLADIMIR KECMANOVIĆ O SELU SE ZNA ZBOG ĆOSIĆA

Što se tiče događaja iz Drugog svetskog rata, o tome je zaista teško govoriti. Šta se događalo na terenu niko ne zna. Isto tako, meštani Velike Drenove nisu upućeniji u problem Golog otoka od drugih ljudi. Inače, za Veliku Drenovu se zna po Dobrici Ćosiću, neka meštani razmisle o tome.