U selu Kukujevci malo ko kuka, iako je većina meštana izbegla iz Hrvatske, ostavši bez svega. Tamo nema čoveka bez posla, a u poslednjih godinu dana rodilo im se više od 20 beba

KUKUJEVCI - Više od 700.000 ljudi u Srbiji nema posao – zato se vest o selu u kojem svi imaju posao brzo pročula.

Kukujevci kod Šida, nazvano je "obećani kraj Srbije" - moguće je i da bude mesto održavanja sednice Vlade, kako je predložio predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović. U selu Kukujevci malo ko kuka, iako je većina meštana izbegla iz Hrvatske, devedesetih godina, ostavši bez svega. Koliko su uspešni, govori to što žive u mestu u kojem čoveka bez posla nema.


"Ja živim u Šidu i tamo nisam mogla da nađem posao. Pokušavala sam duže vreme, i ovde sam čula da traže radnicu, za rad u knjigovodstvu. Poslala sam svoj si-vi, primili su me. Radim već sedam meseci i jako sam zadovoljna", kaže knjigovođa Kristina Rajakova.

Na više od 1.200 hektara kukujevačkog atara uzgaja se duvan – najveća je površina pod tom industrijskom kulturom u Srbiji. Zarada je solidna, ali i reputacija sela je dodatni motiv za napredak.

kukujevci-selo.jpg
Youtube Pt 

"Živeti je dobro. Svi rade, svi imaju primanja, normalno da je dobro", kaže uzgajivač duvana Dario Marić.
Dobro je i što se u poslednjih godinu dana ovde rodilo više od 20 beba. Preko tri stotine mladih ima manje od 15 godina. Meštani se nadaju i većem napretku jer starije ima ko da nasledi.

kukujevci-selo.jpg
Youtube Pt 

"Poruku, da samo ljudi moraju da rade, da su stvorene nove okolnosti, da više nema državnih firmi, sve se mora raditi privatno, mala i srednja preduzeća i poljoprivreda. Mi smo shvatili da je u tome opstanak, da bi roditelji mogli da svoju decu iškoluju, da završe škole i da ostanu na selu", objašnjava predsednik Saveta Mesne zajednice Kukujevci Miroslav Stojčević.

kukujevci-selo.jpg
Youtube Pt 

Kukujevci se nalaze u blizini auto-puta Beograd–Zagreb, imaju železničku prugu, a proteklih godina otvoren je niz poljoprivrednih i drugih preduzeća. Ratari i voćari plodove izvoze na rusko tržište. Osim domaćih, imaju i sezonske radnike – svakog leta stotinak. Hvale se radom, ali žale što se više ne vraća u seosku kasu – godišnji budžet je nešto veći od četiri miliona dinara.

(RTS)