SJAJNA ŠANSA ZA POSAO: Paraćin ima 100 ćata manjka!

To su potvrdili čelnici mnogih opština, što znači da se uskoro mogu očekivati konkursi za pravnike, ekonomiste, inženjere, inspektore za razne oblasti, vodoinstalatere...

Razlog je taj što je do sada uredbom Vlade bilo zabranjeno zapošljavanje u javnom sektoru, pa su pojedine lokalne samouprave zbog prirodnog odliva ostale bez dovoljno zaposlenih, a usvajanjem ovog zakona dobijaju mogućnost da taj manjak i nadoknade.

I ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički potvrdila je juče da se zakonom omogućavaju nova zapošljavanja bez dobijanje dozvole sve dok je to u okviru maksimalnog broja zaposlenih.
Sagovornici objašnjavaju da Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave određuje maksimalan broj zaposlenih za jednu opštinu ili grad, a lokalne vlasti potom odlučuju na koji način će sprovesti tu racionalizaciju.

Dobar primer opštine u kojoj je evidentiran manjak zaposlenih je opština Paraćin kojoj je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave dodelilo "rešenje" po kome se ispostavilo da opština ima manjak od 100 službenika. Predsednik opštine Saša Paunović kaže da će zapošljavati nove kadrove u narednom periodu, uglavnom ekonomiste, inženjere, pravnike.

"Tri godine nismo dobili nijednu saglasnost da bilo koga primimo. U međuvremenu su ljudi, uglavnom visokokvalifikovani, odlazili u penziju, inostranstvo, neki su i umrli, a mi nismo mogli nikoga da zaposlimo na njihovo mesto", objašnjava on.

Manjak radne snage će stupanjem na snagu ovog zakona imati Topola, Knić i Batočina, pogotovu, kako navode lokalni čelnici, faliće im stručni kadrovi, među kojima su i inspektori za razne oblasti. "Ukoliko se usvoji zakon imaćemo deset manje zaposlenih od predviđenog broja", rekao je predsednik Skupštine opštine Dragan Jovanović i naveo da je toj opštini potreban ekološki inspektor, diplomirani pravnik u lokalnoj poreskoj upravi, kao i majstori u komunalnim preduzećima, poput vodoinstalatera.

Manjak zaposlenih za 40, imaće opština Knić, rekao je pomoćik predsednika opštine Nikola Čamparević. On je dodao da će manjka radne snage biti u sektoru za vanredne situacije, lokalnoj poreskoj upravi, u opštinskim sekretarijatama, kancelariji za mlade, a moraće da zaposli i sekretara veća, koji uskoro odlazi u penziju.
Opština Batočina imaće manjak od deset radnika, kaže predsednik te opštine Radiša Milošević i dodaje da su Batočini potrebni radnici u organima uprave.

"Nov zakon nije dobro rešenje za gradove koji imaju od 10.000 do 20.000 stanovnika, zato što moraju da imaju sve službe i inspekcije i poresku upravu, kao i gradovi koji imaju od 30.000 do 50.000 stanovnika", rekao je Milošević.
Da novi zakon o maksimalnom broju zaposlenih međutim donosi nova otpuštanja najbolji primer je Niš, koji bi u naredne tri godine trebalo da otpusti 2.500 zaposlenih u javnom sektoru.

To je potvrdio zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković. "Taj broj odnosi se na zaposlene u Gradskoj upravi, javnim i javno-komunalnim preduzećima i ustanovama čiji je osnivač grad", precizirao je Slavković.
Prema njegovim rečima, do kraja ove godine, prema sadašnjim procenama, broj zaposlenih u javnom sektoru treba smanjiti za oko 600.

Inače, ukupan broj zaposlenih u javnom sektoru je više od 6.000, i u odnosu na broj stanovnika Niš se nalazi se pri vrhu gradova u Srbiji sa viskom zaposlenih. U Leskovcu nema manjka, ali ni velikog viška. Naime, gradonačelnik Goran Cvetanović kaže da je u ovom gradu racionalizacija već završena tokom prethodnog mandata, kada je na vlasti bila Demokratska stranka jer je oko 320 ljudi dobilo otkaze po principu "partijskih otpuštanja".

Većina tih ljudi je, kako navodi, već tužila grad, koji im je za sudske presude isplatio oko 150 miliona dinara.
"U svakom slučaju, ministarstvo je procenilo da maksimalan broj zaposlenih u Leskovcu treba da iznosi 2.222 zaposlena, a trenutno imamo 2.283, znači pedesetak ljudi viška u naredne tri godine", objašnjava Cvetanović.

Načelnik čačanske Gradske uprave za opšte i zajedničke poslove Nebojša Bežanić rekao je Tanjugu da ovaj grad još nije dobio procenu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o prekobrojnima.
Bežanić je napomenuo da prema trenutno važećem Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih grad Čačak nema viška zaposlenih.

Prema Bežanićevim rečima, kada je u pitanju Gradska uprava definitivno nema viška zaposlenih, jer je zabranom zapošljavanja i prirodnim odlivom, tj. odlaskom u penziju 2013. godine smanjen broj radnika za 10 odsto.
Ukoliko se usvoji zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, viška radnika biće u Aranđelovcu i Rači.

Prema rečima predsednika opštine Aranđelovac Bojana Radovića u toj opštini biće višak zaposlenih od 50 do 100, i to u javnim preduzećima i ustanovama, kao i u komunalnom sektoru.
Opština Rača sa 12.000 stanovnika, kako kaže njen predsednik Dragan Stevanović, naći će se u specifičnoj situaciji, jer će imati viška četiri-pet radnika, a nedostaju joj, i sada, stručni kadrovi, pre svega za prosvetnu i druge inspekcije.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević izjavio je da otpuštanje radnika iz javnog sektora, koje predviđa novi Zakon, neće biti preko noći već da je to višegodišnji proces.
"Novi Sad je smanjio broj zaposlenih u javnom sektoru u periodu decembar 2013. godine - decembar 2014. godine, ali nas čeka i dalja racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru i to će sigurno biti u većem broju", rekao je Vučević.

On je podsetio da je tokom prošle godine broj zaposlenih u javno-komunalnim preduzećima i Predškolskoj ustanovi "Radosno detinjstvo" ukupno smanjen za 450 i da je Grad za odpremnine izdvojio više od dva i po miliona evra.
Racionalizaciju broja zaposlenih u lokalnim samoupravama u zdravstvu, prosveti, sudstvu donosiće resorna 0ministarstva koja još uvek ne izlaze sa preciznim brojkama.