ISPOVEST MATI HARITINE IZ PEĆKE PATRIJARŠIJE: Srbi do skoro nisu smeli da dolaze, a sada...

Zamenica igumanije manastira Pećka Patrijaršija mati Haritina kaže da je srećna što je u toj svetinji i što ih je ona sačuvala. Kaže "Srbi su opstali i nadaju se da će opstajati i dalje. Njena velika želja je da se Srbi vrate, da sestre ne budu same i da se redovno posećuje", kako je rekla, "ta svetinja koja prima svakoga".

Priča kako u Pećkoj Patrijaršiji ima 18 sestara, a da ih u tom jedinstvenom kompleksu, uz sveštenike koji su došli iz Peći i koji su se tu zadržali, ukupno ima oko 30.

Kompleks čine četiri crkve - Svetih Apostola, Svetog Dimitrija, Svete Bogorodice i Svetog Nikole, uz veliku zajedničku pripratu.

Mati Haritina rekla je da Srbi do skoro nisu smeli da dolaze, ali da sada, od kada se ne plaća osiguranje, dolaze automobilima i da njihov dolazak u Pećku Patrijaršiju predstavlja veliku radost.

Ona se ne žali, kaže da sestrama ne nedostaje ništa, osim poseta.

"Najveća radost sada je što će nam doći predsednik vlade Aleksandar Vučić i zaista hvala mu što je našao vreme da nas poseti, s obzirom na to koliko obaveza ima", rekla je mati Haritina.

U manastiru Visoki Dečani, bratija trenutno broji 24 monaha i iskušenika i to je jedini manastir koji je zbog posebne osetljivosti i ranijih problema pod zaštittom KFOR-a.

Manastir sada obezbeđuje italijanski KFOR, u saradnji sa austrijskim, slovenačkim i moldavskim KFOR-om. Oni se smenjuju, ali su Italijani nadležni za manastir i taj deo Kosova, dok ostale kosovske manastire čuva kosovska policija.

"Italijani su doneli i mnoge običaje, utiču i na našu kuhinju, ali i na kafu", rekao je šaljivo iguman manastira Visoki Dečani otac Sava Janjić. On je rekao da u Visokim Dečanima, što se tiče duhovnih stvari, nikada ništa nije falilo.

"Bog nam je uvek davao sve što nam je potrebno. Naravno, trudimo se da u ova teška vremena ne samo održimo manastir, nego i pomognemo ljudima. Svaka pomoć je dobrodošla, jer treba očuvati ovu svetinju, treba uvek svakoga ko ovde dođe ne ostaviti praznih ruku", rekao je iguman jednog od najlepših srpskih manastira.

On je naglasio da je veoma važno da se u razgovorima koji vode Priština i Beograda, i uopšte u svim naporima koje Srbija ulaže, izgradi dobra i funkcionalna institucionalna zaštita manastira Visoki Dečani, kao što je jako važna i stručna pomoć.

"Ovo je manastir koji treba i dalje da se održava, naši eksperti imaju veliko iskustvo u svemu tome, pa je isto tako važno i da se nađu neke mogućnosti i olakšice kako bi ne samo naš, već i drugi manastiri i uopšte naš narod na Kosovu i Metohiji mogao lakše u ovoj trenutnoj situaciji ekonomski da opstane", rekao je otac Sava.

Kaže i da sada, ipak, imaju veću slobodu kretanja i sve više hodočasnika i ljudi koji dolaze isključivo zbog molitve.

"Pored naših vernika koji nam dolaze, imamo i dosta turista, posebno sa teritorije centralne Srbije, Bosne i Hercegovine, iz dijaspore, imamo pravoslavnih iz Rusije, Grčke, Albanije... Imali smo nedavno i jednu grupu iz Japana, onji su pravoslavni hrišćani, a imamo i turiste iz Azije, Koreje, Izraela i zapadnoevropskih zemalja. Dakle, turisti nam ne nedostaju, hvala Bogu, i mnogi vole da dođu", priča otac Sava.

U Goraždevcu je mirno, nekoliko ljudi na ulici ispred zgrade na kojoj piše "Apotekarska ustanova" i "Pošta" sede i piju kafu. Spomenik deci pobijenoj u tom mestu 2003. renovira se, ali su na njemu i dalje primetna oštećenja. Kako je objasnio član tamošnjeg Opštinskog veća, na spomenik je nedavno pucala nepoznata osoba iz vatrenog oružja, iz vozila u pokretu, a nekoliko dana posle toga neko je pokušao i da ga zapali, dok je, u isto vreme kada je pucano na spomenik, na obližnjoj kući napisan grafit "Hak Marrja", što znači- osveta.

Rekao je i da u Goraždevcu sada živi blizu 900 ljudi i sve je srpsko stanovništvo. Uglavnom se bave poljoprivredom, neki žive od socijalne pomoći, a blizu 80 odsto njih veoma loše živi. Kada se dogodio pogrom Srba 17. marta 2004. godine, građani Goraždevca, kako je rekao, sami su se štitili i, prema njegovim navodima, Albanci nikada nisu smeli da uđu u selo, već su ga samo gađali minobacačima. Uveren je da će Srbi tu opstati, uprkos svim egzistencijalnim i bezbednosnim problemima.

U blizini novoizgrađenog Doma zdravlja u Goraždevcu je pravoslavno groblje, gde dominira najstarija drvena crkva, iz 13. veka, tačnije iz 1223. godine i predstavlja najstariju crkvu brvnaru na Balkanu, koja nema niti jedan ekser u sebi. Crkva je dosta propala i nije u funkciji, a postoji obećanje vladike da će ta crkva, posvećena Sv. Jeremiji biti vraćena u funkciju.

Do srpske enklave Velike Hoče u Opštini Orahovac, koja je jedno od najstarijih naselja u Metohiji, dolazi se vijugavim planinskim putem..., taj kraj tradicionalno je bogat vinogorjem i gotovo svih 515 stanovnika žive od vina.

Sloboda kretanja ovde je najveći problem jer, prema rečima monaha Marka, do najbližeg mesta sa srpskim stanovništvom ima 100 kilometara, pa je Velika Hoča samim tim u izolaciji.

"Što se tiče materijalnog stanja, situacija nije toliko loša, ni pre rata ljudi nisu imali više sredstava nego sad, nego, prvensteveno je ta izolacija najveći problem. Imamo osnovnu školu, poštu, svoj vodovod, mobilnu telefononiju, mts radi ovde", kaže monah Marko.

Pravoslavni hrišćanin Frančesko Skarfi došao je u Veliku Hoču iz Italije pre pet-šest godina i, kako kaže, uz blagoslov vladike Teodosija rekonstruisao i pokrenuo vinicu, odnosno malu vinariju "Sveti Stefan". Frančesko kaže da se zaljubio u tu zemlju i da smatra da srpska zajednica na Kosovu i Metojiji mora da se drži zato što u tim zajednicama postoji poseban duh pravog evropskog identiteta.

"Kosovu i Metohiji je potreban poseban duhovni život u manastirima, selima, u dušama i srcima naroda", rekao je Frančesko. On predvodi projekat koji ima za cilj rekonstrukciju sela Velika Hoča, što podrazumeva pravljenje 3D bioskopa za decu, koji će, kako kaže otvoriti u prvim danima oktobra, a istog dana biće obezbeđeni i bicikli za turiste i za decu te srpske enklave.

"Sa našim prijateljima iz Dečana organizujemo posebne letnje igre za decu i ovo je četvrta godina za redom kako to radimo ovde, na veliku radost i sreću ovdašnje dece", rekao je Frančesko Skarfi i dodao da je u projekat uključena i izgradnja bazena, rekonstrukcija glavnog puta ka Velikoj Hoči i muzej u spomen kuli Lazara Kujundžića.

"To je samo prvi korak", uverava energični Frančesko i dodaje da je potrebna pomoć ljudi dobre volje.