Četrnaestogodišnjeg Radomira Brkića život nije štedeo. Roditelji su ga napustili, nakon što se majka preudala očuh ga je tukao, a utočište je pronašao u zagrljaju i domu bake Dragice.

Pored živog oca i majke Radomiru jedinu ljubav pruža baka: "Ne osećam ništa prema roditeljima". Danas njih dvoje žive u teškim uslovima,od pomoći komšija, a najveći strah im je da ih ne razdvoje.

“Ne osećam ništa prema roditeljima jer nisu bili tu ni kada sam bio mali”, započinje priču Radomir.

Četrnaestogodišnji Radomir Brkić sazreo je pre vremena, izolovan od bezbrižnog detinjstva koje zaslužuje svako dete. Odrastao je bez roditeljske ljubavi i pored toga što su mu i otac i majka živi. Naprotiv, sve čega se seća želi da zaboravi.

"Kad sam bio mali čuo sam kako se svađaju... Otac je tukao majku, toga se sećam”, priseća se on – “Tada sam rekao mami da hoću kod baba Dragice".

Sklonili su se tamo gde je tražio, sve dok se Radomirova majka nije ponovo udala. U sedmoj godini za njega počinje novo mučenje, prenosi Bulevar B92.

"Dok sam bio kod majke očuh me je maltretirao, pa sam ja onda došao kod babe neke tri godine, pa je onda i deda poginuo".