NIŠ - Penzionisani rudar Ilija Čolović iz Jelašnice kod Niške Banje koji je napunio 102 godine jedan je od najstarijih žitelja Srbije. On je 102. rođendan proslavio 19. novembra.

Ilija Čolović je i jedan od penzionera sa najdužim penziskim stažom od osnivanja penzionog fonda u Srbiji jer je u penziji 51 godinu. Poreklom iz Dalmacije, penziju je stekao radeći u rudnicima širom nekadašnje Jugoslavije u Ibarskim rudnicima, Trepči, Kopaoniku, Jelašića brodu i u Jelašnici, gde i danas živi.

U rudarsko okno sišao je kada mu je bilo 18 godina, po uzoru na oca i petoro starije braće. Čolović je dobrog zdravlja, a poslednji put bio je kod lekara pre četiri godine kada je operisao slepo crevo.

"Ne idem kod lekara i ne pijem nikakve lekove. Zašto bih ih pio kad sam zdrav? Rukama mogu sve da radim kao mladić od 20 godina. Jedino što me u poslednje vreme muči je vrtoglavica koja mi se povremeno javlja", kazao je on.

Ilija Čolović živi sam pošto mu je ovog proleća, u 89. godini umrla supruga Smilja. Ne žali se na samoću, jer ga, kako navodi, često obilaze sin i ćerka, kao i unuci i praunuci."Zadovoljan sam životom. Deca, unuci i praunuci me poštuju, cene. Oni žive u Nišu, ali me stalno posećuju i obezbeđuju mi sve što treba od namirnica. Sa komšijama takođe lepo živim, vidimo se, popričamo", dodao je on.

Deda Ilija, kako ga svi u Jelašnici zovu, rado se priseća svih značajnih događaja u svom životu, a najradije priča o služenju vojske u kasarni "Kralj Petar" u Celju 1934.

ilija-colovic-rudar-jelasnica-niska-banja-102-godine.jpg
Foto: Beta Saša Đorđević

"Prijavio sam se da budem graničar i poslali su me u Sloveniju. Taman sam se javio u kasarnu, ubili su kralja Aleksandra Karađorđevića u Marseju. Čuo sam to od dvojice narednika koji su se došaptavali u hodniku", kazao je on.

Po završetku vojnog roka nastavio je da se bavi rudarskim poslom."Pre rata nisi smeo ni da pitaš za platu ili da se pobuniš zbog loših uslova. U Ibarskim rudnicima su se moje kolege pobunile zbog malih plata, a zbog toga su gazde celu smenu zaključale u oknu. Držali su ih ispod zemlje deset dana bez hrane i vode. Kada su ih pustili napolje svi su bili polumrtvi", ispričao je Ilija Čolović.

Rudarski posao doveo ga je po završetku Drugog svetskog rata u rudnik mrkog uglja u Jelašnici.On je naveo da se zahvaljujući kolegi Dalmatincu oženio Smiljom koja je takođe bila iz Dalmacije. Kuća u Rudarskoj koloniji u Jelašnici u kojoj je započeo zajednički život sa 13 godina mlađom suprugom i dan-danas je njegov dom.

Deda Ilija navodi da su za negov dug životni vek i dobro zdravlje i u poznim godinama zaslužni dobri geni koje je nasledio od majke."Moja majka je rodila nas devetoro i umrla sa 90 godina a da nikada bolesna nije bila. Sva moja braća i sestre koji su ličili na majku doživeli su takođe 90 godina. Otac, braća i sestre koji su ličili na oca, živeli su po 70 godina", rekao je Ilija Čolović.