Predsednik opštine me je izbacio iz kancelarije kad sam ga zamolio da mi poprave put do kuće kako bi sanitet mogao da dolazi po mene. Živim sa 3.000 mesečno

ARANÐELOVAC - Kad je sanitet poslednji put dolazio po Ðorđa u Banju, zaglavio se u blatu.

- Izvlačili smo ga traktorom. Muka je to burazeru, ta padavica, ne da čoveku mira, dođe iznenada - priča komšija porodice Radić iz sela Banja pored Aranđelovca, do čijeg se imanja teško stiže kad je napolju neki kijamet. Nema puta.

Đorđe Janković stanuje kod Radića od pre tri godine, kad ga je iz Smedereva doveo Dejan. Tamo je otišao po devojku, a vratio se s Đorđem pod ruku. Sažalio se kad ga je video u kontejneru.

Zaboravljen od svih

- Pitao sam ga: „Šta to radiš, crni crnjanine?“, a on mi tužno odgovorio: „Ručam!“ Zaboravim na curu i odvedem ga na burek, a posle mi se svideo. Svi su čekali da dovedem devojku, a ja, umesto s mladom, na vrata banuo s Đorđem - priseća se Dejan Radić (40).

Nedovršena kuća, dve straćare sazdane od blata u pretprošlom veku i štala napola pokrivena. Sirotinja. Tu žive Radići. Dejan, Danijela (38) i njihova majka Milica (66). Muž joj je umro lane.
- Samo sam im još ja falio. Ne mogu da im se odužim. Bih ja, al‘ me stisla bolest, niko neće epileptičara u službu. Socijalu primam devet meseci godišnje, kažu da je takav zakon. Od šest hiljada dinara pola ode na lekove - priča Đorđe, koga su svi osim Radića zaboravili.

Otac mu je umro od raka pluća kad je imao devet godina, sledeće ga je ostavila i majka. Preudala se. Od tada su on, njegova dva brata i sestra živeli s bakom, a kad je i ona umrla, Radići su se rasturili. Braća su otišla u Italiju, sestra se udala, a Đorđe ostao na ulici.

Predsednik negira

- Kad dobijem napad, sav se tresem. Prolaznici su me obilazili, mislili su da glumim - kroz suze priča Đorđe.

Od uboge sirotinje svi okreću glavu. U Crvenom krstu su im rekli da ima težih slučajeva od njihovog, a kad je u opštini molio da poprave put do kuće, predsednik ga je izbacio iz kancelarije.
- Rekao mi je da izađem jer sam se žalio lokalnoj televiziji. Posle su mi ipak dali tri hiljade dinara. Tog dana dobio sam napad. Od tuge - tiho kaže Đorđe, gledajući u zemljani pod njegovog blatnjavog kućerka.

Predsednik opštine Aranđelovac Bojan Radović negirao je optužbe da je Đorđa izbacio iz kancelarije. Prema njegovim rečima, Đorđe je u dva navrata od opštine primio pomoć. Radović je istakao da porodica Radić nije uputila zvaničan zahtev za popravku puta do njihovog imanja, ali je obećao da će u naredne dve godine svi putevi u opštini biti popravljeni.
djordje-jankovic.jpg
Foto: Gane Đorđević

Centar za socijalni rad ne žele da razgovaraju o ovom slučaju
JANKOVIĆ NEMA PRAVO NA TUĐU NEGU

Brat i sestra Dejan i Danijela Radić, koji su zbrinuli Ðorđa, rade u istoj firmi i mesečno prime po 20.000 dinara, koliko iznosi i penzija njihove majke. Polovinu primanja Radići daju za kredit kojim su podigli kuću, ali je još uvek nisu završili. To ih nije omelo da oberučke prihvate bolesnog mladića. U Centru za socijalni rad u Aranđelovcu nisu hteli da razgovaraju o slučaju Ðorđa Jankovića. Direktorka Centra Nada Tanasijević poručila nam je da po zakonu nema pravo da daje informacije o štićenicima ustanove. Ipak, jedan od zaposlenih u Centru Nemanja Nikić nezvanično nam je rekao da Ðorđe ima pravo da podnese zahtev za tuđu negu i pomoć, ali da bolesni od epilepsije teško stiču pravo na tu kategoriju socijalne pomoći jer se smatra da uz lekove mogu normalno da funkcionišu.