"Svetli sa tvoga čela, sunce petokrako", poručuje Ljubivoje Ršumović u stihovima, večno u čast malog Slavoljuba Kovića, dečaka ogromnog srca, koga su Nemci ubili 1942. godine. Streljali su ga, a imao je samo 17 leta. Slavoljub Ković, bio je siromašni dečak, koji se priključio grupi partizana, u decembru 1941. Zarobljen je u Milini na Ceru, a Nemci su ga odveli u logor Zabran kod Šapca. Tako su ga mučili kako bi im odao imena partizana i njihovih saradnika.

- Što su ga više mučili i tukli on je glasnije govorio "Tucite, ubite, pobeda je naša" - kaže Ljubivoje Ršumović, koji je napisao poemu "Poema o ćutanju" u čast malog Slave, kako su ga zvali. Na Badnje veče 1942. godine, Nemci su bajonetom urezali zvezdu petokraku na čelu ovog mališana i tako krvavog ga fotografisali. Tri dana kasnije, 10. januara 1942. Slava je streljan sa svim ostalim zarobljenicima.

- On je bio samo dečak kada su ga na svirep način ubili. Zbog toga smo odlučili da našem vrtiću damo naziv po njemu – rekla je direktorka vrtića u Bogatiću Ljubica Knežević.

Ovo su stihovi iz poeme Ljubivoja Ršumovića, Savi u čast

Slavoljubova zvezda

"To što si ti učinio nije mogao svako,
to mora da se pamti
i kada nesreće odu,
svetli sa tvoga čela,
sunce petokrako,
kao najljubavnije reči:
- Slava voli slobodu"

Slava, kako su ga zvali, rođen je 21. avgusta 1924. godine u Bogatiću, u siromašnoj porodici. Imao je teško detinjstvo. Sa tri godine ostao je bez oca, a zbog neuhranjenosti i loših uslova života, školu je upisao sa zakašnjenjem od dve godine. Posle osnovne škole, upisao je krojački zanat, ali ga nije završio zbog Drugog svetskog rata, koji je počeo u to vreme.
Kako bi mu odali počast narod je napravio njegovu bistu koja stoji u spomen-parku na Jabuci kod Prijepolja, uz biste njegovih vršnjaka Boška Buhe i Sirogojna.