AKCIJA KURIRA OBILAZIMO SRBIJU Kraljevo: Sve bujične vode su doveli u moje dvorište
Dragutin Jevtović iz sela Tavnik kod Kraljeva okrivljuje građevinske radnike da su mu napravili problem. Tvrdi da su premalim cevima u nasipu doveli do toga da, kad god padne kiša, njegovo imanje bude poplavljeno
- Više ne znam šta da radim - prišao nam je Dragutin Guta Jevtović (45) juče u Kraljevu, gde smo u sklopu akcije „Nije Srbija samo Beograd“ razgovarali sa čitaocima Kurira.
Raširivši po stolu svežanj dokumenata koje je doneo sa sobom, izložio nam je svoj problem i pozvao da na licu mesta vidimo njegovu muku. A muka mu je, uverili smo se, velika...
Njegovo imanje prostire se tik uz put Mrčajevci - Kraljevo. Sa čuvene Ibarske magistrale odvaja se niz strminu zemljani put do Gutine kapije. Radnici građevinske kompanije „Štrabag“, čisteći i produbljujući jarak za kišnicu koji se proteže duž nasipa na kojem je magistrala, presekli su onaj Gutin zemljani put, odnosno porušili mostić preko jarka...
- Preci mi na ovom imanju žive od davnina - priča Guta:
- Niko nam nikad nije rušio ćupriju preko jarka, samo Nemci kad su se povlačili iz Kraljeva 1944. godine, i sad radnici „Štrabaga“ iz Čačka!
Umesto srušenog mostića, „štrabagovci“ su ispred Gutine kuće položili dve cevi u kanal i zatrpali ih zemljom.
- Moje prave muke tek tad su počele! Ja sam bio na njivi, pa nisam video šta rade, inače bih im rekao da ne stavjaju one uske cevi... - kaže Guta.
Onda nam objašnjava... U jarak koji njegovu kuću odvaja od magistrale sliva se voda sa oko 100 hektara na padinama okolnih brda. Posle svake kiše tim jarkom projuri silovita bujica, kao da je neko negde na brdu otvorio branu... Zbog toga su, uostalom, „štrabagovci“ i proširili i produbili kanal. Lepo urađen posao, vidi se na prvi pogled, ali džaba kad sva ta voda ispred Gutine kuće treba da prođe kroz dve cevke kroz koje, čini se, ni kokoška ne bi mogla da se provuče a da se ne očeše o zidove!
Telefonirao je, pisao i odlazio u Čačak, a otud su ga upućivali u Užice, iz Užica u Beograd, iz Beograda u Čačak... I tako ukrug. Fascikla kojoj čuva dokumentaciju o svom problemu sve je deblja, a nada da će rešiti svoj problem sve tanja.
Pronašli smo juče Milana Jerinića, šefa gradilišta na magistrali od Mrčajevaca do Kraljeva. Upoznat je s Gutinim teškoćama, ali napominje da ima mnogo domaćinstava u sličnoj situaciji.
- Deonica na kojoj radimo je dugačka 19 kilometara, a rokovi zbog letnje turističke sezone kratki. Svako ko je prošao ovim delom puta može lično da vidi šta je već urađeno. Ali radovi na odvodnom kanalu za kišnicu nisu gotovi, tu nas čeka još dosta posla, i svi će nedostaci biti otklonjeni. Što se tog propusta za vodu u Tavniku tiče, stavili smo cevi prečnika koji je predviđen projektom. Ako nisu dovoljno široke da propuste vodu, tražiću od projektanta da stavimo veće - kaže Jerinić i u šali dodaje da je i on čitalac Kurira, te bismo, prema tome, morali da budemo i na njegovoj strani.
DIČE SE BANJAMA I MANASTIRIMA
Kraljevo se ponosi svojim manastirima Žičom i Studenicom, koji su među najvažnijim u istoriji Srbije. Turiste i goste iz celog sveta obavezno odvode u ta dva hrama.
Lokacija koju turisti obavezno moraju posetiti je i Spomen-park u Kraljevu, posvećen žrtvama iz Drugog svetskog rata, ali i srednjovekovni grad Maglič, koji se nalazi na putu ka Novom Pazaru.
Kraljevčani svoje goste iz belog sveta vode i u Matarušku i Bogutovačku banju, koje svojim lekovitim svojstvima pomažu mnogim obolelim.
Ako volite da pešačite i hoćete da potrošite malo kalorija u fizičkoj aktivnosti, obavezno posetite brdo Stolove i njegov vrh Ćavu, odakle se pruža najlepši pogled na grad koji leži na Ibru. Na ovom prostoru videćete i divlje konje.
GRAD KOJI ČEKA NA AERODROM
„Magnohrom“, „Fabrika vagona“ i „Papirpromet“ nekad su nosili privredu grada u kojem danas živi oko 125.000 stanovnika, od čega polovina u gradskom jezgru.
Posle procesa tranzicije i loše odrađenih privatizacije, ove firme su praktično umrle i ostavile na hiljade Kraljevčana bez posla. Tom gotovo tragičnom situacijom u privredi ovog grada koji leži na tri reke Kurir će se baviti u narednom periodu i pokušati da pronađe odgovore na pitanje zašto čak ni strana ulaganja nisu uspela da donesu dobre rezultate.
- Štrajkovali smo godinama, ali nas niko nije primećivao. Svi su obećavali da će nam rešiti probleme, ali je to obećanje trajalo samo do izbora. Posle bi svi zaboravljali na Kraljevo, u kojem nikad nije „pogođeno“ da na vlasti bude odgovarajuća stranka, pa je grad ostajao u zapećku - kaže jedna radnica „Fabrike vagona“ koja je ostala bez sredstava za život.
Čak ni mnoge privatne firme koje su u jednom periodu bile uspešne na izdisaju su ili ulaze u proces stečaja, jer posla za njih više nema.
Kraljevčani se nadaju da će u narednom periodu, eventualnim otvaranjem aerodroma za civilni saobraćaj Morava (nekadašnji vojni aerodrom Lađevci) život u Kraljevu postati barem malo lagodniji zahvaljujući turističkim i sportskim kapacitetima.
Stefani Šiljković, zubotehničar
ŽELIM DA USPEM U SVOM GRADU
Nažalost, u Kraljevu je potpuno isto kao i u drugim delovima zemlje: sve što su naši roditelji uspeli da naprave sada praktično ne postoji ili ne radi. Evo, ja sam radila kao zubotehničar, ali posla više nema. Ne predajem se. Želim da radim bilo šta u svom rodnom gradu i mislim da sam jedna od retkih koja nema nameru da menja grad. Ovde sam odrasla i ovde hoću da postignem uspeh. Ponekad me situacija obeshrabri, ali ne predajem se.
Ivan Pantelić, preduzetnik
NISMO SE MRDNULI 20 GODINA
Nad ovim gradom postoji magija već 20 godina. Na istom smo mestu gde smo bili pre dve decenije. Meni je fascinantno što smo imali nekoliko privatnika koji su jedno vreme bili uspešni, a onda je i njihov posao uglavnom ugašen. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati ozbiljni privrednici, koji po obimu posla nisu ni blizu onome što je nekad ovde postojalo. Time Kurir treba da se bavi, jer takvih priča sigurno ima u celoj Srbiji, ali u Kraljevu najviše.
Nemanja Jovičić, pica majstor
ZBOGOM, SELIM SE U FRANCUSKU
Nažalost, ono što je radilo u Kraljevu i od čega su naši roditelji podigli ovaj grad više ne postoji. Nije istina da mladi ne bi voleli da ostanu u svom rodnom gradu, nego nemaju zbog čega. Jednostavno - nema posla i dolazi se samo preko leta. Ja sam doživeo da moram da radim sve što mogu kako bih se dokopao inostranstva, gde ću raditi svoj posao. Verovali ili ne, danas je moj poslednji radni dan u Kraljevu. Sledeće nedelje odlazim u Francusku.
Ružica Kojić, penzioner
OKRENULI SMO SE SELU
Kako je bilo nekad? Ne želim da se osvrćem na to. Samo me glava zaboli. Moj suprug je radio u Fabrici vagona, ja sam radila u Konfekciji, sin je radio u privatnoj firmi... Onda sam najpre ja ostala bez posla, posle šest meseci štrajkova. Pa muž. Na kraju je i sin dobio otkaz. I šta nam je preostalo? Da se okrenemo selu i proizvodnji. Danas živimo od meda. Kad imate preko 150 košnica, onda imate mnogo posla, ali možete i da zaradite od toga.
Štrajkovao
DVA DANA LEŽAO U KANALU
Dragutin Jevtović je početkom marta bio nekoliko dana doslovce odsečen od sveta - nije mogao da izveze traktor iz dvorišta da zaseje kukuruz niti pak da dopremi hranu za stoku. Od muke se odlučio da štrajkuje - dva dana ležao je u kanalu ispred svoje kapije!
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega