AKCIJA KURIRA OBILAZIMO SRBIJU Kragujevac: Fića nas je othranio, podižemo mu spomenik
Žena i ja smo od plate u „Zastavi“ podigli kuću, letovali... Samo u Kragujevcu bilo je 35.000 zaposlenih, a u SFRJ je 200.000 ljudi primalo platu zahvaljujući „fići“, priča Slavoljub Bataveljić
A on zna. Ceo radni vek proveo je u „Zastavi“ na montaži ovog auta, a sada kao penzioner predsedava Udruženjem ljubitelja „fiće“. Zavod „Crvena zastava“ leta 1954. kupio je licencu za proizvodnju „fijata 600“. U početku su se vozila u „Zastavi“ samo montirala, da bi se s vremenom osvajala i proizvodnja delova. Prva „zastava 750“, čuveni „fića“, sišla je sa trake 18. oktobra 1965. i do 18. novembra 1985. proizvedeno je 924.347 komada. Nasledili su ga „kec“, „jugo“ i „florida“...
- I žena i ja radili smo u „Zastavi“ i od tih plata podigli kuću, živeli, letovali... Samo u Kragujevcu bilo je 35.000 zaposlenih, u Jugoslaviji još 15.000, pa kooperanti... Oko 200.000 ljudi primalo je platu zahvaljujući „fići“ - kaže Bataveljić.
Zahvaljujući inicijativi njegovog udruženja, do kraja godine u centru grada biće podignut spomenik „fići“. A u monografiji „Zapisi o Zastavi“ piše da je srpski političar Mijalko Todorović još 1953. tražio da „Zastava“ školuje inženjere, pošto ih je u fabrici bilo jedva petnaestak. Novi kadar bukvalno je serijski proizvođen. Bilo je godina kad je ova fabrika stipendirala i po 850 učenika i studenata, a Mašinski fakultet, potom i Univerzitet u Kragujevcu, izrasli su zbog te fabrike.
Današnju vizuru centra grada uz Lepenicu karakterišu soliteri koje je za svoje radnike podigla „Zastava“, a čitavo naselje Aerodrom na obodu grada niklo je iz istih razloga. U vreme otkupa devedesetih ispostavilo se da je „Zastava“ podelila više od 26.000 stanova zaposlenim.
Početak kraja došao je s raspadom Jugoslavije i sa sankcijama, kad je izgubljeno i domaće i strano tržište. A poslednji ekser u „Zastavin“ mrtvački sanduk ukucao je NATO. Stanijan Stanković, koji je decenijama bio na poziciji drugog čoveka u hijerarhiji ovog preduzeća, potpuno je uveren da je „Zastava“ 1999. bombardovana da bi bila uništena srpska auto-industrija.
- Kovačnica, osnovana 1936. godine, i Računarski centar, koji je baratao podacima iz svih „Zastavinih“ fabrika širom Srbije, pogođeni su direktno. Svaki prodat „Zastavin“ automobil značio je jedan manje prodat automobil nekog evropskog proizvođača iste klase - kaže on.
Godine 2003. u jednom danu 11.000 radnika dobilo je otkaz. Radnici su demolirali automobile ministara Aleksandra Vlahovića i Božidara Đelića, a onda provalili u zgradu Skupštine grada. Bataveljić priča da se Vlahović do dolaska policije krio iza zavese u svečanoj sali.
Ono što je ostalo od „Zastave“ ušlo je 2008. u strateško partnerstvo s „Fijatom“. U preduzeću sada radi oko 2.500-3.000 mahom niskokvalifikovanih radnika.
UVEK PRVI U SVEMU
Grad u srcu Šumadije bogat je istorijom. Kada kažete Kragujevac, svi najpre pomisle na automobile i na Šumarice. Ali ovaj grad može da ponudi mnogo više od toga. Kragujevčani ponosno ističu činjenicu da su po mnogo čemu prvi u Srbiji.
Kragujevac je prva prestonica moderne Srbije (1818-1841). Prva kragujevačka gimnazija je najstarija škola, osnovana 1833. u Kneževini Srbiji (Karlovačka gimnazija osnovana je u Austrougarskoj). Knjaževsko-srpski teatar prvo je pozorište koje je otvoreno u našoj zemlji, davne 1835. Ove dve istorijske tačke u gradu obavezno morate posetiti.
Žitelji ovog gostoprimljivog grada ponose se zadužbinom kneza Miloša, Starom crkvom, koja je napravljena od kamena. U ovoj porti doneti su najvažniji zakoni, Sretenjska skupština i prvi ustav moderne Srbije.
Šumarice, spomenički kompleks koji je poznat svim građanima po Spomeniku streljanim đacima i profesorima, obuhvata mnogo više atrakcija, među kojima se izdvaja prvi slatkovodni akvarijum, koji je delo stručnjaka s Biološkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Narodni muzej i muzej Stara livnica takođe su mesta na kojima se čuva istorija „šumadijske prestonice“, a religijski turizam i poseta raznim manastirima oko Kragujevca posebna je poslastica za ljubitelje te vrste putovanja.
GRAD SE PONOVO BUDI
Do 1990. Kragujevac je bio jedan od obećanih gradova SFRJ. U njemu je bila razvijena namenska industrija, ali i fabrika „Zastava automobili“.
Lošim privatizacijama grad pada na začelje po razvijenosti i uposlenosti, gde se zakucao na 137. mestu. Svaka peta privatizacija u Kragujevcu je poništena, pet preduzeća je posle privatizacije završilo u stečaju, a Kragujevac je volšebno ostao bez najveće fabrike kože „Partizan“, ali i bez preduzeća za proizvodnju konfekcije „22. decembar“. Građevinsko preduzeće „Kazimir Veljković“ izgradilo je 70 odsto svih većih stambenih i drugih objekata u gradu. Ono danas - ne postoji. Pokušaćemo u narednom periodu da pronađemo odgovor ko je kriv za to što su ove nekada sjajne firme praktično uništene.
U poslednjoj deceniji Kragujevac se povratkom „Fijata“ i dolaskom brojnih stranih investitora donekle oporavio, tako da danas zauzima treće mesto po razvijenosti u Srbiji. U privredi grada metaloprerađivački sektor je tradicionalno dominantan. U Kragujevcu funkcioniše 1.441 preduzeće, od čega 22 velika, 53 srednja i 1.366 malih. Grad razvija i druge proizvodne i uslužne delatnosti, naročito u oblasti prerađivačke industrije, sektor usluga - trgovina, transport, bankarstvo, a u poslednje vreme i naprednih tehnologija.
Samo za Tita
CEO GRAD U CRVENOM
Prilikom dolaska Tita u „Zastavu“ 1978. postavljene su crvene table s nazivima ulica, za ceo grad sašiveni su crveni radnički kačketi, a s leve i desne strane ulice kojom se provezao do ulaza u fabriku naređano je na hiljade crvenih automobila, piše u knjizi „Sve o Zastavi“.
Filip Vićentijević, student
LJUDI NE ŽIVE NEGO TAVORE
U Kragujevcu se ne živi nego se tavori. Ljudi od danas do sutra gledaju samo kako da prežive i snalaze se na najrazličitije načine. Posla, nažalost, nema. Naročito ne u struci. Što se tiče populacije kojoj pripadam, studentske, oni se posle fakulteta u velikom broju slučajeva vraćaju kući i razmišljaju kako da što pre odu odavde jer nemaju perspektivu. Privreda slabo radi, a za zaposlenje vam treba veza.
Nemanja Milošević, student
OD KUKANJA NEMA VAJDE
Ne znam da li se na prste jedne ruke mogu prebrojati gradovi u kojima se živi dobro. Svuda je teško, ali se morate snaći. Nema kukanja, jer od toga nema nikakve koristi. Tražiš posao da se izboriš sa situacijom. Studenti su sigurno najugroženiji, naročito oni koji dolaze iz siromašnih sredina, kojima roditelji jedva odvajaju od usta da bi ih školovali. To je, uz veliku nezaposlenost, glavni problem Srbije.
Tatjana Damjanović, dipl. Ekonomista
MLADI IMAJU VELIKA OČEKIVANJA
Ako ste porodičan čovek, ovo je grad u kojem se može lepo živeti, jer vam je sve nadohvat ruke i sve završavate telefonom, ali je to individualan doživljaj. Kragujevac ipak ima veliki problem, a reč je o nezaposlenosti mladih. Ali oni imaju prevelika očekivanja, a premalo znanja. Ljudi čekaju da im padne s neba, a nemaju inicijativu. Za mene lično, najveći problem je nedostatak kulturnih sadržaja.
Maja Rašković, fizičar i informatičar
SVI SU UDARILI U KUKNJAVU
Sam grad kuburi s veoma loše rešenim prevozom. Mene najviše boli što pojedine istorijski važne zgrade postaju privatno vlasništvo. Najveći problem u Kragujevcu je opšta demotivisanost, kuknjava i depresija kod starijih, koji stalno govore kako se nekad živelo. Drugi problem je to što je mnogo onih koji traže posao, a mole boga da ga ne nađu. Mladi žele odmah da zaduže natprosečnu platu i kancelariju.
"PONOSAN NA ČINJENICU DA U PREMIJERU ORBANU IMAMO ISKRENOG PRIJATELJA" Predsednik Vučić se oglasio iz Budimpešte posle sastanka s mađarskim premijerom (foto)