Sve teža materijalna situacija primorava Novosađane, a pretežno muškarce, da traže partnerke u zemljama Evropske unije za takozvani fiktivni brak.

Nekoliko desetina oglasa postave se svakog dana na adrese kako besplatnih oglasa, tako i agencija za posredovanje u sklapanju brakova, a sudeći prema njihovom sadržaju, najaktraktivnije lokacije za život su Slovenija, Švajcarska, Nemačka i Mađarska.

mladozenja-svadba-vencanje-veridba-prsten.jpg
Profimedia 

"Cena" fiktivnog braka tj. naknada koja se plaća osobi koja pristane da uđe u bračnu zajednicu iz čistog interesa je između 5.000 i 15.000 evra, u zavisnosti od države, a najskuplje se plaća život u Švajcarskoj i Nemačkoj. Fiktivni brakovi sve su manje tabu tema u Srbiji, a oglasi se potpuno otvoreno nude i na društvenim mrežama.

fiktivan-brak-oglasi.jpg
Printscreen Internet 

Za brak iz interesa se najviše odlučuju osobe starosti od 20 do 40 godina, a za partnere najčešće traže ozbiljne strance ili Srbe u inostranstvu koji će se držati dogovora. Ugovaranje može i često ide preko posrednika koji već boravi u inostranstvu.

mlada-nevesta-vencanje-svadba.jpg
AP 


Potrebno je naglasiti da je fiktivni brak teško uočiti, naročito u sredinama u kojima su mešoviti brakovi česta pojava, poput Novog Sada - oko 2.000 brakova se sklopi godišnje, a oko šest odsto su mešoviti, pokazuje zvanična godišnja statistika.

fiktivan-brak-oglasi.jpg
Printscreen Internet 

Kakvi fiktivni brakovi postoje?

Sticanje stranog državljanstva i beg iz Srbije nije jedini motiv ulaska u ovakav brak. Postoje slučajevi ulaska u brak radi nasleđivanja ili sticanja penzije, obezbeđivanja lagodnog života, usvajanja dece i svih drugih beneficija koje zajednički život može da donese. Fiktivni brak nije brak iz ljubavi i time ne predstavlja zajednicu koju podržava i propagiraju etika, religija i običaji. Međutim, teorijski i zakonski, jeste zajednica dvoje ljudi i njegovo sklapanje nije zabranjeno, tj. ne postoji krivična odgovornost pri njegovom sklapanju.

Međutim, do kršenja zakona bukvalno bilo koje države u kojoj supružnici iz interesa žive dolazi kada se otkriju namere u braku - način dolaženja do papira, nasleđivanje bogatstva ili pokretanje sumnjivog privatnog biznisa. Prema rečima advokata Uroša Nedeljkovića, teško je dokazati fiktivni brak jer se mora gledati slučaj do slučaja. "Brak je zajednica života i ako nema namere zajedničkog života, brak se može smatrati fiktivnim. Međutim, u slučajevima sticanja prava iz penzionog osiguranja u smislu porodične penzije, državljanstva, imovine, teško je dokazati iz kakvih pobuda je brak zaključen. Šta ako nazovimo ga, bogati mladoženja u poodmaklim godinama svesno stupa u brak, iako zna da će deo njegove imovine, ako ne i sva, preći na buduću suprugu koja je mnogo mlađa od njega, ali mu ta pažnja svejedno prija i želi taj brak?", pita naš sagovornik.

On naglašava da je bitno da postoji namera zajedničkog života. Tako supružnici koji zbog posla žive u različitim gradovima ne mogu da žive zajedno, ali imaju nameru da budu u braku i taj brak se ne može smatrati fiktivnim. Teret dokazivanja je na onome ko ima interes da se fiktivni brak poništi, a to su najčešće naslednici ili državni organi. Nedeljković naglašava i da neka ovakva postupanja mogu biti predmet krivičnog dela prevare, što se dokazuje u krivičnom postupku.

"Postoji i ono što se zove 'brak iz računa', kada budući supružnici svesno stupaju u brak jer će od toga imati nekakvu korist, ali brak 'ne uživaju' niti žive zajedno, imaju partnere van braka i to ne kriju. Međutim, taj brak je pravno valjan jer nijedna strana očigledno ne želi da se razvede ili da se brak iz nekog razloga poništi, a treća lica nemaju interesa da to dokazuju i traže", napominje advokat za 021.

Dok se u Srbiji fiktivni brakovi ne kontrolišu naročito strogo zbog većeg broja emigracija od priliva stranaca, u zemljama EU su procedure znatno strože. Tako nemačke vlasti proveravaju da li je zaista postojala namera bračnog života između supružnika - da li se dvoje ljudi uopšte razumeju tj. govore jezike, da li postoji zajednički stan u kojem se nalaze lične stvari oba partnera, koja je razlika u godinama, te da supružnici znaju detaljne, privatne činjenice jedan o drugom.

"Na kraju, brak je saglasnost volja. Kakve su pobude za zaključenje braka postojale prilikom izjave volje je privatna sfera pojedinca i država bi trebalo samo da krivično sankcioniše maliciozne intencije. U suprotnom, sve je u sferi građanskog prava, a to je efemeran teren, pun šarenolikosti jer život je uvek zanimljiv i nepredvidiv", zaključuje advokat.

Postoje i loša iskustva iz ovih brakova. Naime, dešava se da jednog partnera supružnik ucenjuje za novac ili drugu dobit preteći da će izaći iz braka pre dobijanja papira, a čekanje na dokumente je uglavnom najmanje pet godina.

(Radio 021/Gorica Nikolin)