Dok turisti gledaju u Golubačku tvrđavu, Jovan Kocmanović (28) priča im o gordim vitezovima i njihovim junačkim podvizima koji su ih proslavili podzidinama. Kad im pogled ode ka steni Babakaj u Dunavu, on im govori o nesrećnoj princezi koja je na vrhu preminula, jer je bila prisilno udata za turskog pašu, istovremeno i nesrećno zaljubljena u momka za kojeg nije mogla da se uda.

Kod pećine u klisuri, ovaj istoričar ima posebnu priču o zloj aždaji koju je narodno predanje oteralo da tu ugine i da se iz njenog leša izlegu golubačke mušice – opasni insekti koji su donedavno uznemiravali seljake.

Sve ovo i još mnogo toga zanimljivog, Beograđanin koji se zbog posla preselio u Golubac, rodno mesto svojih roditelja, domaćim i inostranim gostimapriča iz svog motornog čamca kojim upravlja.
tvrdjava-golubac.jpg
Nebojša Mandić 

"Golubačka tvrđava je sama po sebi ogromna tajna. O njoj se malo zna. Sačuvani istorijski izvori su oskudni. Arheološka istraživanja su uvek bilapovršna. Ne znamo ko je tvrđavu sagradio. Ne znamo kada je nastala. Još uvek se pitamo zašto je baš na tom mestu sazidana. Često nam je neshvatljivo zašto su vekovima na nju jurišali i zbog nje prolivali krv Mađari, Srbi i Turci" objašnjava Kocmanović.

Na ideju je došao sasvim slučajno – bio je student bez novca.

"Vozio sam se malim čamcem koji sam nekoliko godina ranije dobio od teče, mašin­bravara. On ga je izradio. Razmišljao sam kako da dođem do para, a na pamet su mi dolazili samo teški fizički poslovi, kod komšije zidara, ili kod ujaka koji seče drva u šumi. Moj čamac je lagano plovio pored Golubačke tvrđave, a na parkingu su stajala dva autobusa i nekoliko putničkih automobila. Obala i kule vrvele su od turista. Tada na tvrđavi nije postojao turistički vodič. Prva pomisao bila je da malo izučim istorijat i da odigram ulogu vodiča. U tom trenutku ka mom čamcu sevnulo je nekoliko bliceva sa foto­aparata turista sa jedne od kula. To sam shvatio kao znak. Istog dana pronašao sam oskudnu literaturu koja mi je bila pri ruci, u toku noći pohvatao najvažnije crte iz prošlosti tvrđave, ujutru sam oprao čamac i krenuo ka tvrđavi. Tog dana imao sam nekoliko vožnji", seća se Jovan.

Jovan je rođen u Beogradu, a kad je diplomirao na Filozofskom fakultetu, u Golupcu je dobio posao nastavnika istorije. Trenutno predaje u obližnjem selu Rabrovu, gde menja nastavnicu istorije koja je na porodiljskom odsustvu.

(Priče sa dušom)