Rušita i Seni Cahaj preselili svoj biznis iz Kikinde u južni deo Srbije, meštani nepoverljivi i pored tužne ekonomske slike grada

Albanac iz Prizrena Rušita Cahaj nedavno je otvorio pekaru u centru Kuršumlije i zvanično postao prvi naseljeni Albanac u ovoj opštini, koja se u dužini od 102 kilometra graniči s Kosmetom.

Kuršumljani se nisu mogli pohvaliti gostoprimstvom, a svoj stav prema došljacima pravdaju pričama po kojima Albanci „tajno kupuju kuće i imanja“ u ovom kraju sa ciljem stvaranja velike Albanije.

Za to vreme Seni Cahaj (29), sin vlasnika pekare, tvrdi da je u pitanju porodični zanat i da je u Kuršumliju došao iz Mađarske, gde je prethodno proveo četiri godine.

Predsednik opštine Kuršumlija Radoljub Vidić kaže da je narod sklon panici i da je on zatražio izveštaj iz MUP i dobio obaveštenje da je proces za registraciju boravka u toku. Prema njegovim rečima, vlasnik pekare imao je ranije prebivalište u Kikindi i srpska dokumenta, zbog čega nije bilo problema povodom dolaska u Kuršumliji. Ipak ni Vidić, kao predsednik opštine kojoj treba svaki novi investitor, ne vidi ekonomski motiv dolaska Cahajevih u ovu prilično nerazvijenu ekonomsku sredinu.
- Radili smo u pekari 15 kilometara udaljenoj od Budimpešte, ali mi je tamo bilo daleko teže što se tiče administracije i poreza - pristaje Seni na razgovor o razlozima dolaska u južni srpski grad.

On objašnjava da je iz Mađarske poneo sve neophodne aparate i sprave za rad, a da se za Kuršumliju odlučio nakon nedavnog odlaska za Prizren, jer je prolazio kroz ovaj kraj. Kaže da ga je na dolazak u Kuršumliju nagovorio rođak koji drži pekaru u susednom Blacu.
- Zasad sam vrlo zadovoljan jer se vlasnik kuće u kojoj je otvorena pekara prema meni ophodi korektno, kao i mušterije. Imam srpska dokumenta jer moja porodica u Kikindi poseduje kuću već 50 godina - dodaje novi stanovnik Kuršumlije. Iako je i on po dokumentima Srbin i ova zemlja je njegov dom, ratne devedesete sporo se prevazilaze.

Pre dolaska porodice Cahaj nije zabeleženo da je neki građanin albanske nacionalnosti javno kupio bilo šta u Kuršumliji, a osamdesetih godina srpske vlasti su išle toliko daleko da je tadašnji predsednik ove opštine Vidosav Korčagin uveo zabranu prenošenja imovine na Albance.

B. R.