VLASOTINCE - Govori "vlasotinačkim" jezikom, pije špricer uz pljeskavice, sprema zimnicu i na čaršiji kibicuje zajedno sa svojim drugarima Vlasotinčanima.

I to ništa ne bi bilo čudno da nije reč u Jin Xiauoyong, rođenom u devetomilionskom kineskom gradu Wenzhou na jugu Kine, omiljenom liku u Vlasotincu, kome su "kumovi" Vlasotinčani dali ime - Dragan.

"Uf, skoro da sam i zaboravio na svoje pravo ime jer me i sin i supruga oslovljavaju kao Daragana", priča Kinez na "čistom" vlasotinačkom, sa - gi, ge, ga gu, i kvo, što, koje…

Iz Kine je u Srbiju došao 2003. godine, u Aleksinac, kod svog zeta koji je tada imao prodavnicu. Malo je prošetao kroz južnu Srbiju i Vlasotince izabrao za svoj biznis. U centru je otvorio radnju, najprometniju trgovinu u Vlasotincu, uknjižio sebe kao privrednika i stekao veliki broj prijatelja.

“On je jedan od najomiljenijih likova u Vlasotincu. Ovde ima još 4 kineske porodice, ali s njima se meštani ne druže. Dragan je drugačiji od ostalih sunarodnika, veseo, komunikativan, naučio je srpski jezik, čak ni padež ne pogreši, a ponaša se kao pravi Srbin jer je spreman da priskoči u pomoć svakoga momenta“, priča Zoran Micić, poznati vlasotinački fotograf.

vlasotince-panorama.jpg
Youtube Printscreen 

„Veliki broj mojih poznanika iz Kine, iz Vlasotinca, Leskovca, sa juga Srbije je otišao put Latinske Amerike. Ja ne mislim da idem odavde. Ovde je narod ljubazan i gostoljubiv, mesto je malo i mirno, a posao ide solidno“, priča Dragan.

Kada je polazio iz Kine, u njegovom rodnom, uvek toplom, gradu je vladalo siromaštvo. Danas, kaže, situacija je mnogo bolja, ali je život tamo postao skup. Njegove dve starije devojčice su se vratile u Kinu, kod babe i dede, zbog škole, a sin Đole je u Vlasotincu i druži se i igra sa srpskom decom.

Kupio je drva za ogrev i kao svaki vlasotinački domaćin, sprema se da ih iseče i skladišti.

„Moja supruga i ja jedemo ono što jedu Vlasotinčani jer smo se naučili da spremamo njihova jela, spremamo zimnicu, posebno obožavamo kiseli kupus i turšiju, pijemo što i oni i živimo kao oni, s društvom. Ovde smo našli sebi kutak. Samo nam nedostaju ćerke, veoma“, priča Jin – Dragan, kome u tom trenutku malo zasuze oči.
U njegovoj radnji prodaje se sve „od igle do lokomotove“, kaže i nema tog artikla kojeg Dragan nije u stanju da nabavi, pa makar mu to oduzelo ceo dana.

(Jugmedia/Milica Ivanović/Foto: Jugmedia/Milica Ivanović)