PRIJEPOLJE - U Gornjim Goračićima kod Prijepolja meštani pokušavaju da spasu selo od nestanka tako što nude besplatne placeve.

Ristan Savković koji ima dve godine jedino je dete u Gornjim Goračićima kod Prijepolja gde je ne tako davno u klupama seoske škole bilo 120 đaka, pa njegove komšije nude besplatne placeve vikendašima kako se ne bi ugasilo selo.

Ristan, negova majka Jelena (32) i otac Vujica (37) najmlađa su porodica u selu Gornji Goračići u vrletima Jadovnika gde je surova klima. Ovde se zimus dimi iz odžaka svega sedam kuća raštrkanih po planini, a osim Savkovića i njihovog neoženjenog komšije Slobodana Petrića (27) u selu nema drugih stanovnika mlađih od 60 godina.

- Pre oko pola veka ovde je bilo skoro 60 kuća, a u svakoj po petoro i više čeljadi, a danas danima niko da prođe seoskim drumom da mu nazoveš „dobar dan“. U Savkovićima, Rakonjcima i Ostojićima je svega po jedna, a u Petrićima i Dumićima su po dve kuće u kojima se živi tokom cele godine. Najteže je kada zaveju snegovi a ovde na 1.300 metara nadmorske visine zima traje i po sedam - osam meseci – jada se Vujica Savković.

Kada stasa za đačku torbu mali Ristan moraće da pešači šest kilometara do najbliže škole u Aljinovićima, ukoliko se i ona u međuvremenu ne zatvori jer u okolnim selima skoro da nema dece. Meštani Gornjih Goračića kažu da ovde izlokani seoski putevi vode samo u jednom pravcu.

- Najmanje nas ima na rodnom ognjištu. Mogao sam i ja poput mojih komšija i rođaka da odem u Kragujevac, Čačak, Prijepolje, Novu Varoš ili u Rusiju gde mi već 10 godina radi brat, ali sam rešio da ostanem u selu i budem svoj gazda. Jeste teško i puno se radi, ali se ne kajem. Bavim se stočarstvom kao i drugi u selu, a ovde su idelani uslovi za to. Mnogo je pašnjaka i livada koje niko ne obrađuje i koji zarastaju u korov – kaže Savković.
U pokušaju da ožive selo meštani su poslednjih godina besplatno podelili tridesetak placeva za vikendice. Zato su im sada leti prve komšije iz Beograda, Vršca, Novog Sada...

- Bilo bi i više vikendaša, ali je problem loš put. Preko planinskog potoka na ulazu u selo nema mosta pa se mora kolima kroz vodu, a seoska džada je puna rupa i blata. Podjednako je neprohodna i zimi i leti – jada se meštanin Miroslav Dumić (68).

Ali na prirodnim lepotama Gornjih Goračića i Jadovnika bog međutim nije škrtario kada je stvarao ovo parče sveta. Meštani su radni i uglavnom žive od prodaje sira, a nema domaćinstva bez pune štale. Vujica Savković gaji 200 koza, Slobodan Petrić preko 20 govedi, dok Misroslav Dumić i njegova supruga Jovanka (67) imaju desetak muznih krava.

- Nema lepšeg sela, ali šta vredi kada nam je sve daleko a država i opština ne čine ništa da nam olašaju život u ovom bespuću. Zimi nam do prve prodavnice treba dva sata, a daleko je i ambulanta. Lekar dođe jednom sedmično u Aljinoviće i prepiše recepte, ali do najbliže apoteke u Sjenici ima 17 kilometara u jednom pravcu – kaže Jovanka Dumić.

Život u planini naučio je gorštake solidarnosti, pa su uvek tu kada je komšiji potrebna pomoć.

- Jesu u selu uglavnom starci ali kada mi je zimus sneg srušio krov na novoj šatali svi su došli da pomognu. I tu nema ništa neobično. Tu smo da se nađemo jedni drugima u nevolji jer dok ti rodbina stigne iz grada obično je već kasno – kaže Vujica Savković.

(Alo)