Srbija ih ne zna, ali oni stoje u redu naših najvećih prijatelja! Vitezovi čeličnog srca, iz dalekog Velsa, godinama su uz naš narod. Srećni su jer nam pomažu, a ne zanima ih da li će to bilo koji medij objaviti!

Tek posle devet godina saznali smo za njih. Ekskluzivno prenosimo razgovor sa ovim momcima.

Pravih prijatelja se uvek valja setiti, a oni o kojima smo najmanje pričali su plemeniti velški vatrogasci iz ekipe "Blazing to Serbia" koji skoro 10 godina nesebičnim donacijama pomažu kolege iz Srbije.

Iako se naš narod retko uzdao u naklonost zapadnoevropskih država, ponekad je pravo prijateljstvo snažnije od svake politike, istorije pa čak i tradicije, a na ove momke iz Velsa, Srbija uvek može da računa!

Još od 2007. godine članovi Vatrogasne službe Južnog Velsa prelaze preko 2.200 kilometara kako bi došli do naše zemlje. Konvoj putuje od Eurotunela ispod Lamanša, kroz Belgiju, Nemačku, Austriju i Mađarsku i najzad u Srbiju gde stižu u pomoć srpskim kolegama. Međutim, plemenita misija se ubrzo pretvorila u čvrsto prijateljstvo koje skoro 10 godina sija takvim plamenom da ga nijedna vatrogasna služba ne bi mogla ugasiti.

Ekipa Kurira je imala jedinstvenu priliku da popriča sa prvim čovekom ekipe "Blazing to Serbia" i glavnim inicijatorom dugogodišnje akcije, Stivom Loganom.

Da li možete da nam opišete kako ste uopšte došli na ideju jedne ovakve akcije i kako je sve počelo?

Moje ime je Stiv Logan, ja sam oficir vatrogasne i spasilačke službe Južnog Velsa u Ujedinjenom kraljevstvu. Zadužen sam za dve vatrogasne stanice u Velsu i u jednoj od njih smo organizovali mladu vatrogasnu jedinicu za ljude između 13 i 18 godina. Tu grupu sam vodio od osnivanja 2003. godine vremenom rezultiralo prvom posetom Srbiji u martu 2007. godine kada me je jedan izviđač obavestio da je pri poseti jedne srpske vatrogasne stanice zatekao opremu staru skoro 40 godina!

Odmah nam je bilo jasno da umesto da odbacujemo vozila i zaštitnu opremu koju redovno menjamo, možemo da pružimo pomoć srpskim vatrogascima kojima je ona bila preko potrebna. I tako je saradnja počela.

Kako se ta profesionalna saradnja razvila u prijateljstvo?

Na profesionalnom nivou smo dosad donirali 24 vatrogasna kamiona opremljenih merdevinama, spasilačkom opremom i bocama s kiseonikom. Jedan od njih je u Republici Srpskoj, dok su ostalih 23 u raznim vatrogasnim stanicama u Srbiji. Što se tiče međusobnog odnosa vatrogasaca, izviđača, Crvenog krsta postali smo pravi prijatelji, pa je pokret "Blazing to Serbia" počeo da pomaže i raznim drugim projektima unutar Srbije. Renovirali smo nekoliko kuća, kupili zemlju za par azila za pse i uopšte učestvovali smo u više različitih inicijativa.

Trenutno se družimo sa prijateljima iz Sremske Mitrovice, Rume, Obrenovca... a podelili smo i novogodišnje paketiće siromašnijoj deci u okolini.

Koja vam je ovo poseta po redu?

Ovo je moja 21. poseta Srbiji, a sledeće godine će biti jubilarnih 10 godina kako je "Blazing to Serbia" otpočeo sa radom. Siguran sam da moja supruga misli da ovde imam drugu ženu i porodicu (smeh), ali ozbiljno, ovde imamo neverovatne prijatelje. Čak i da ne dolazimo sa donacijama, dolazili bi radi druženja.

Ne želimo da kvarimo razgovor političkim temama, ali politika nekako uvek pokaže svoje sumorno lice. Da li mislite da je Bregzit išta promenio što se tiče vaše plemenite misije, a ako ne, da li se bojite da hoće?

U zavisnosti od efekta Bregzita mi ćemo se prilagoditi. Nećemo dozvoliti političkim podelama da utiču na naš rad. U budućnosti ćemo verovatno morati da pokazujemo pasoše na granici sa Francuskom, Nemačkom i tako dalje, što će svakako usporiti naše putešestvije, ali realnost je takva da postoje pravila koja ćemo poštovati. "Blazing to Serbia" je apolitična organizacija, mi nismo politički pristrasni, tako da je stvar vrlo prosta - Mi smo vatrogasci! Ne sviđa nam se skorašnji razvoj događaja, ali šta god treba da se uradi, mi ćemo učiniti!

Šta je to u našoj zemlji što vas vuče da se vraćate?

Dosta sam putovao. Posetio sam mnoga mesta u Americi, Kanadi, Kanarskim ostrvima, Španiji, ali nikada nisam upoznao ovako tople i prijateljski nastrojene ljude kao što je srpski narod. Zavoleli smo se i poklapamo se po temperamentu. Unutar naše grupe ima i Velšana koji ne učestvuju u konkretnim akcijama, ali dolaze zbog snažnog drugarstva koje su stvorili pri prethodnim posetama.

Da li ste probali rakiju, naše tradicionalno nacionalno piće?

Da, da, zapravo smo "probali" rakiju više puta svakog dana, svake pojedinačne posete (smeh)! Neko nam je ranije rekao da "Rakija - spaja ljude" (Rakia connecting people) što je apsolutna istina! Sve je to deo putovanja i iskustva, srećni smo da učestvujemo u raznim srpskim tradicionalnim običajima, a više smo nego srećni kad popijemo rakiju.

Pre nekoliko nedelja Vels i Srbija su bili izjednačeni u fudbalskoj utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Mislite li da će Geret Bejl i ekipa imati više sreće u Beogradu?

Podeljenog sam mišljenja, ali sam ubeđen da će Vels biti ubedljiviji u junu u Beogradu. Poslednji put kada smo igrali u Srbiji, 2012. u Novom Sadu, bio sam u vašoj zemlji neki 15. put i tada nas je vaša reprezentacija deklasirala sa šest srećnih golova, ali sam se svejedno osećao kao deo pobedničkog tima. Prošli put me je razočaralo kako je Vels dopustio tako prost gol u poslednjim minutima utakmice, ali sam siguran da ćemo u Beogradu pokazati zube.

Stive, hvala ti puno na svemu i nadamo se da ćemo se još dugo družiti!

(Luka Radovanović)