NOVI SAD - Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u vezi sa potvrdom nalaza virusa H5N8 kod divljih ptica na teritoriji Vojvodine, saopštio je da se ptice što manje uznemiravaju i diraju kako bi se sprečilo širenje ptičijeg gripa.

- U Srbiji trenutno traje sezona lova na ptice vodenih staništa. Njime se, kod većine korisnika lovišta, obuhvata pet vrsta divljih pataka, liska i dve vrste divljih gusaka. Sezona lova na njih traje do 28. februara. Budući da svaki lov uzrokuje povećano uznemiravanje jata divljih ptica, te njihovo raspršivanje po veoma širokom prostoru i mogućnost ubrzanog prenosa virusa čiji su potencijalni nosioci, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode poziva korisnike lovišta da privremeno obustave lov na gluvaru, krdžu, patku zviždaru, grogotovca, riđoglavu patku, listku,lisastu gusku i gusku glogovnjaču, stoji u saopštenju.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode saopštio je da će ista mera biti zatražena i od nadležne Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

- Na lokalitetu Tikvara-Šlajz u Specijalnom rezervatu prirode „Koviljsko- petrovaradinski rit“, na kome je otkriven virus H5N8 kod labuda grpca, trenutno boravi oko 70 jedinki ove vrste, a u periodu od proteklih 10 dana oko 15 jedinki je uginulo. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ukazuje da je potrebno, iz razloga sprečavanja širenja zaraze, ostaviti ovo jato neuznemiravano, te sprečiti mogućnost da se domaća živina meša sa divljim pticama, naglašava se u saopštenju.

pticiji-grip-labud.jpg
Foto: Pokrajinski Zavod Za Zaštitu životne Sredine

Foto: Prokrajinski zavod za zaštitu životne sredine

Pokrajinski zavod dodaje i vrsta koja je, među vodenim pticama, najviše apostrofirana kao prenosnik virusa, labud grbac (Cygnus olor) je zaštićena vrsta ptice u Srbiji. Ona je sve brojnija, i trenutno se u Srbiji zadržava 1500-2000 jedinki ove vrste, i to na velikom broju lokacija. Kako bi se na najmanju moguću meru smanjila mogućnost
njihovog kontakta sa ljudima i domaćom živinom, potrebno je da se građani ustručavaju hranjenja labudova i ostalih divljih životinja, da bi se izbeglo da se oni približavaju naseljima i time povećali mogućnost njihovog kontakta sa domaćom živinom.

Područje Vojvodine nalazi se na afričko-evroazijskom migratornom putu ptica selica. Nalazi se, takođe, u sredini koridora koji vodi ka dva geografska mesta koja najbliže povezuju kontinentalnu Evropu i Afriku: Bosforski moreuz i Jadransko more. Početkom decembra, ptice vodenih staništa (patke, guske, labudovi, gnjurci, ždralovke, štakare, vranci, šljukarice, te pojedine vrste iz drugih rodova) završavaju svoju jesenju seobu i počinju zimovanje. Pretpostavka za uspešno pronalaženje mesta zimovanja je visok kvalitet vodenog staništa, uz dovoljne
količine dostupne hrane i mir. Takva staništa u Vojvodini su uglavnom bare, ribnjaci, jezera, obale i poplavni prostori uz obale naših reka, slatinske livade, vlažne livade i pašnjaci, akumulacije, deponije industrijskih i otpadnih voda sa
farmi, potoci, ali i neki drugi tiipovi vodenih staništa.

pticiji-grip-labud.jpg
Foto: Pokrajinski Zavod Za Zaštitu životne Sredine

Foto: Prokrajinski zavod za zaštitu životne sredine

Na velikom broju ovakvih lokacija zadržavaju se pojedine jedinke ili selidbena ili zimujuća jata vodenih ptica, različitih vrsta i varijabilne brojnosti. Tačan broj pojedinih vrsta, te tačan raspored jata biće utvrđen tokom Međunarodnog cenzusa ptica vodenih staništa, tokom januara naredne godine. Ovaj cenzus, koji koordiniše Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, sprovodi se već više od 50 godina, i kao rezultat ima jasan
pregled brojnosti i kretanja više od 70 vrsta.

(Foto: Prokrajinski zavod za zaštitu životne sredine)