Gerontološki dom ima oko 700 korisnika, a među njima su samo dva bračna para. Eva i Željko su preduzeli prave korake ka boljem životu

Postoji mudra izreka da su zakoni ljubavi moćni principi, koji mogu da odole ispitu vremena, donesu sreću i napune dušu. Čini se da je baš tako i u slučaju Eve i Željka, koji su u subotičkom Gerontološkom domu stvorili nešto više od ljubavi.

Eva Sadecki, sada penzionerka, kaže da je tačno da je u tom domu našla ljubav svog života.

Filmska priča

A čini se da je tako i sa Željkom, za kog je društveni život najvažniji kad su zajedno na događajima koje oboje vole.

Eva je četvrt veka bila bibliotekarka i deset godina je radila u medijima. Željko je radio kao precizni mehaničar, a svojim obrazovanjem i šarmom uspeo je da osvoji gospođu Evu u njihovim zrelim godinama.

Složili su se u svemu, čak i kad je reč o stvarima o kojima različito misle, uvek su mnogo razgovarali i tako sagradili vredan odnos, u kojem doživljavaju radost.

Kratko udvaranje

U novembru su njih dvoje proslavili Evin 74. rođendan u centru, gde žive već pet godina.
- Posle kratkog udvaranja počeli smo razgovor o našem zajedničkom životu. Sada verujem da nas je sudbina vezala, jer smo jedno u drugom našli najveću ljubav. Simbolično je možda i to što sam davno, kad sam prvi put poslovno došla u ovu ustanovu kao bibliotekar, bila oduševljena domom jer liči na hotel. Tada sam pomislila: „Ovde ću jednom živeti“ - priča Eva.

Podrška

Odluku da dođe u dom donela je kad je njena ćerka otišla u inostranstvo sa svojim suprugom i ćerkom.

Željko podržava njene ideje i agilnost, a ona mu uzvraća brinući se o svim zajedničkim obavezama i željama.
- U sobi nema prostora za čitavo domaćinstvo, ali mi smo već pola kuće preneli. Ja sam se uselila sa svojim pisaćim stolom i kompjuterom, sredili smo i internet liniju i uredili svoj ambijent. Oboje smo na nogama, ja radim i ručni rad, treba mi prostor za konce, igle i za kompjuter. Oboje imamo i porodične kuće, ali ja volim sve da optrčim i sredim za nas oboje - kaže Eva.

Sudbina
SEDAM GODINA SAMOĆE

Pre našeg susreta sedam godina sam živela sama. Željko je čak živeo u blizini, ali se nikad nismo sreli. Kasnije mi je pričao da je u gimnaziji posebno cenio profesora Pirija Balaža, a ja sam mu rekla da je to moj otac. Taj trenutak nas je još više zbližio, možda sudbinski. Vodili smo duge telefonske razgovore, a onda me je zamolio da mu nešto sredim, i od tada sam ja njegova životna sekretarica, priča uz osmeh Eva.