NA VEČNI POČINAK U ZALEĐENIM RAKAMA: Težak rad na gradskom groblju!

Vredni radnici KJP „Naš dom“ ašovima danonoćno pokušavaju da obezbede uslove za sahranjivanje pokojnika u smrznutoj ilovači

Pre kopanja najpre treba ukloniti sneg i led, a onda krenuti u borbu sa zaleđenim tlom. Prethodnik ašova i lopata je kramp, pa kad on probije tvrdu zemlju, može se nastaviti dalje. Treba iskopati raku duboku oko metar i po i dugu dva u danima kad kamen puca od studeni.
- Jedan kopa jednu raku kad imamo više sahrana, a u ovim uslovima na smenu po dvojica, eventualno trojica da se što brže obavi posao i da se ljudi ne smrzavaju. Radi se samo ručno jer mehanizacija ne može da priđe pošto su urađeni opsezi za grobna mesta - objašnjava upravnik gradskog groblja Anđelko Vučićević.

Prostor za kopanje je tesan, ilovača ‚‘masna‘‘ i teška, a ledeni vetar ‚‘prolazi kroz glavu‘‘. Na groblju rade dva grobara po 12 sati svaki drugi dan, sada zbog mraka i zime sat kraće, a trojica ljudi iz građevinske grupe im pomažu. Raku kopa Milivoje Pantelić, snažne ruke guraju ašov u gustu ilovaču.
- Kad ašov odradi svoje, onda se radi lopatom, a pri kopanju jedne rake izvadimo oko dva i po kubika zemlje. Radimo svaki dan, ovde nema odlaganja. Do podne posao mora da bude gotov bez obzira na to da li sunce peče ili steže mraz. Radili smo i za božićne praznike, na onim ledenim danima. Na smenu. Malo jedan, pa drugi, ali važno je da se posao obavi - kaže ne prestajući da radi.

Njegov kolega Milan Matić dodaje da često više i ne osete ruke od hladnoće, ali mora da se radi:
- Po ovom nevremenu za kopanje rake treba četiri-pet sati. Kada je jedna raka dnevno, kopamo dvojica, naizmenično, ali ako su tri-četiri, a dešava se, onda svako kopa jednu da bi se stiglo na vreme.

TIHOMIR ILIĆ