Kobnog 23. januara 1942. osmogodišnja Ema doputovala je s majkom iz Sombora. Preživela je čudom, zahvaljujući tetki

Uz najveće počasti danas će na Keju žrtava racije u Novom Sadu biti obeležena 75-godišnjica Novosadske racije, u kojoj su mađarski fašisti ubili i pod zaleđeni Dunav bacili više od 1.200 Novosađana, pre svega Srba, Jevreja i Roma.

Tog kobnog 23. januara 1942. godine tada osmogodišnja Ema doputovala je s majkom iz Sombora u Novi Sad. Došla je po rođendanski poklon: veliku lutku od tetke Polio. Nije ni slutila da će se njen izlet pretvoriti u pakao.

Kamioni smrti

Ema Zađvi Merei (83) iz Sombora priseća se najvećeg horora posle 75 godina.

- U centru grada nas je zaustavio naoružani vojnik. Tražio je od majke dokumente. Ostali su u putnoj torbi s kovertom i novcem kod tetkine prijateljice, gde smo odsele. Majka je pokušala da to objasni, ali on ju je grubo prekinuo i odveo nas na neki trg. Tu je već bila grupa odraslih i dece - priča Ema. Seća se da su ljudi odvoženi kamionima u grupama, po rasporedu koji je određivao žandarm kog su svi zvali Šanji.

- Zima i strah su mi se uvukli u kosti. Užasno su me plašili vojnici i gruvanje topova. Kasnije sam saznala da su se čuli topovi s petrovaradinske strane. Razbijali su debeli led na Dunavu - priseća se Ema. Sreća u nesreći je bila to što ona i majka nisu ubačene u kamion ka Dunavu, na mesto stravičnog zločina.

Spasla je rođaka Ana

- U poslednjem trenutku spasla nas je druga tetka, Ana, koja je donela lične dokumente. Ona nas je tražila po gradu jer je saznala da žandarmi privode. Šanji, kome je Ana predala dokumente, samo je odmahnuo glavom i rekao: „Kasno je, papiri više ne pomažu“. Kad je videla da ništa neće postići s dokumentima, žandarmu je predala koverat sa parama za plac. To nas je spaslo - seća se Ema.

Surovo
KUŠ, KOPILE!

Ugledala je starijeg dečaka kako plače i trči do Šanjija da zatraži pomoć.
- Umesto pomoći, Šanji je kundakom udario dečaka u glavu. On je pao. Sneg oko njega bio je crven od krvi. Počela sam da plačem. Šanji mi je prišao, uneo mi se u lice i urlao: „Kuš, kopile! Sad ćeš i ti da putuješ!“ Majka me je čvrsto zagrlila i pokrila bundom, preklinjući vojnika da me ne dira - priča ova hrabra starica.

Tuga
TETKA POLIO UBIJENA U RACIJI

Svakog 23. januara Ema dolazi u Novi Sad da oda poštu onima koje su žandarmi pobili i bacili u Dunav. Među tim žrtvama je i Emina rođaka s očeve strane, tetka Polio, Apolonija Laupert, od koje je Ema trebalo da dobije lutku za rođendan.