Milutin Perić nije dozvolio da ga invaliditet baci u apatiju, naprotiv, on se rukotvorinama bori za radost i egzistenciju

Milutin Perić iz Šapca u 33. godini postao je invalid, i to kvadriplegičar. Iako može da koristi samo mali i domali prst desne šake, ovaj Šapčanin do sada je napravio na stotine prelepih maketa od šibica.

Kad se probudio iz kome posle teške saobraćajne nesreće pre tri decenije, ovaj nekadašnji radnik obezbeđenja i pasionirani lovac postao je svestan da je njegov dotadašnji život prošlost.
- Pitam lekare zašto ne osećam ruke i noge, a oni ćute i izbegavaju da me pogledaju u oči. Sve mi je bilo jasno. Neprijatnu tišinu prekinuo sam rečima da mislim da je pravi trenutak da naučim da vezem goblene - priča kroz smeh ovaj neobični Šapčanin.
milutin-peric-invalid-kvadriplegicar-sibice-minijature.jpg
Foto: Tatjana Cvejić

Čivijaški duh nije mu dozvolio da potone u očaj. Milutin, doduše, nije naučio da veze, ali mu je zato dom pun tabakera, kućica, vodenica, topova, minijaturnih kazana za rakiju, dekorativnih flaša i drugih sitnica napravljenih od palidrvaca i komadića šperploče.
- Dok sam bio na rehabilitaciji, moji cimeri su tonuli u depresiju zbog svog invaliditeta, a ja sam bio zbunjen. Jednog dana gledam kroz prozor i vidim ljude kako se šetaju. Prvi put sam tada zaplakao. Onda se setim da imam četiri male ćerke, moram da krenem dalje. Tada sam se bacio na rukotvorine, a supruga Rosa me je od početka podržavala - priča Milutin.

Tokom tri decenije ni sam ne zna koliko je minijatura napravio. Većinu je poklonio rodbini i prijateljima, a mnogi predmeti iz njegove radionice završili su i u inostranstvu.
- Posao je pipav, ali nije mi teško, jer imam strpljenja. Uvučem u stegu komad drveta, a testeru prihvatim sa ova dva pokretna prsta. Levu šaku proturim kroz testeru, pa polako vučem i seckam. A palidrvca nabodem na nožić za drvorez i lepim ih na pripremljenu podlogu. Za ovu crkvu trebalo mi je dva i po meseca da je uradim, a potrošio sam 270 kutija šibica, odnosno 13.500 drvaca. Fizikalna terapija mi je pomogla da mogu da podižem ruke, što je velika stvar, posebno za ovaj posao - objašnjava Milutin.

U snovima uvek hoda
KRENEM POLAKO, DA NE PADNEM

Milutin Perić kaže da mu invaliditet nije ništa uskratio. I dalje ide na slavlja, svrati ponekad u kafanu sa društvom, skoro sve je kao i pre osim u snovima:
- Sanjam tako, sedim u kolicima i poželim da ustanem da malo protegnem noge. Krenem polako da ne padnem ili da mi neki pršljen ne kvrcne da ne izgubim i ova dva prsta. Dok koračam sve dalje od kolica, srce tuče, čini mi se da će da iskoči od sreće. A onda se probudim... Ipak, ako posle svega nešto može da me iznervira, to su ljudi koji misle da je njihova muka najveća.



TATJANA CVEJIĆ