Kad je sijalica zasvetlela i kad smo ugasili sveću, zaplakali smo od sreće, priča Milutin Jojić

Zahvaljujući pomoći dobrih ljudi koje je muka niške porodice Jojić dirnula u srce i pomoći niške opštine Medijana, u domu brata i sestre Slavice i Milutina ponovo je zasvetlela sijalica.

Jojići su pune tri godine živeli u mraku i bez tople hrane i mogućnosti da se okupaju zbog duga za struju od 80.000 dinara, koji nisu mogli da plate jer žive od socijalne pomoći koja iznosi 14.000 dinara.
- Slavica je dva sata plakala od sreće, a i meni je bilo teško da zaustavim suze kad smo ugasili sveće i upalili svetlo. Prvo smo se lepo okupali, sad će biti i tople supe i kafe, a sve zahvaljujući dobrim ljudima koji su se sažalili na nas i medijima koji su otkrili naše muke - kaže Milutin.

On ističe da je beskrajno zahvalan jednom Bobanu, vlasniku privatne niške firme, koji mu je dao 30.000 dinara i omogućio da plati deo duga.
- Toliko me je dirnuo taj njegov gest da je to neopisivo. Pitao sam ga kako da mu se odužim, a on mi je odgovorio da to nije ništa, da ne treba ni da mu zahvaljujem. Opština Medijana uplatila nam je isto toliko para, pa ćemo izmiriti skoro ceo dug. Dok ima takvih ljudi, ima nade i za one koje je sreća zaobišla kao što je mene i moju sestru - ističe ovaj Nišlija.

Budućnost mnogo bolje izgleda i njegovoj sestri Slavici, koja je nakon moždanog udara jedva pokretna.
- Bili smo kao u zatvoru, ma ne, kakav zatvor, pa i tamo imaju struju i toplu vodu. Gospode Bože, kako smo živeli, šta smo ovo pod starost dočekali. Da čekamo da nam komšije donesu toplu hranu i kafu. Ovo je neopisivo, kad sam čula zvono na vratima, toliko sam bila srećna. Tri godine je ćutalo - govori drhtavim glasom Slavica.

Mukama porodice Jojić još se ne nazire kraj.

Nad glavom im visi dug od 250.000 dinara za komunalije, a sudski izvršitelji su im zbog toga popisali stvari.

Jojići strahuju da će im zbog dugova stan otići na doboš.

M. Milovanović