U Gornjem Račniku netaknut stoji autentičan objekat koji je dobio priznanje i od zavoda za zaštitu kulture Srbije.

Napravila su je četiri brata: Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić.

Velika slavska soba, s autentičnim, oslikanim krevetima, klupama, velikim stolom i kubetom, dnevni boravak s ognjištem, sofrom, tronošcima i dolapom, koji je preteča viseće kuhinje, spavaća soba, ukrašene raznim vodenicama, kadicama, drvenim koritima, češagijama, grnčarijom, ramovima za tkanje...

Podrum, građen od kamena, sa sobicom u kojoj se čuvalo voće i povrće i burad za rakiju. Ovako izgleda čatmara od blata i slame u Gornjem Račniku kod Jagodine, koju su stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu proglasili za jednu od dve jedinstvene kuće u Srbiji.

- Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu rekli su mi da je kuća od 130 kvadrata grandiozna, jer su čatmare iz tog vremena imale po četrdesetak kvadrata. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, uvrstio ju je u katalog najlepših srpskih kuća - kaže njen sadašnji vlasnik, Dragan Gligorijević iz Jagodine.

Zanimljivo je da su čatmaru pravila četiri brata: Aca, Aksentije, Đorđe i Antonije Kostić. Nakon ženidbe, braća su u istom dvorištu napravila još tri kuće. Koja će kome pripasti odlučili su izvlačenjem drvaca. Prva kuća pripala je Aci, koji je bio prvi školovani meštanin sela i komandant uprave u selu Bagrdanu za vreme Prvog svetskog rata. Dragan, koji je njegovo peto koleno, preuzeo je brigu o kući koju je zavoleo još kao dečak, a u znak zahvalnosti, njegov ujak Aleksandar Kostić prepisao mu je polovinu kuće.

- Iako nije najstarija, mada je pravljena pre 133 godine, kuća je odlično očuvana, a najbitnije je da je autentična, jer gotovo ništa nije menjano od njene izgradnje. Prozori i vrata su drveni, doksat je autentičan, a služio je da se po dolasku iz njive na njemu sedi i večera. Deda mi je pričao da su grede, duge po 13 metara, iz planine dovožene duplim zaprežnim kolima. Posuđe i nameštaj takođe su autentični. Kuća je oslikana 1891. godine bojama koje su i dan-danas postojane - kaže Dragan.

(Večernje novosti)