Desi se da rodbina zaboravi da spakuje punjač, pa posle nekoliko dana digne frku. Stavljaju i budilnik koji je pokojnika za života budio, a neki uguraju i pribor za jelo

Kad nekome kucne čas da ode na onaj svet, isprate ga uz suze, u žalosti. Ali nova vremena nose i nove običaje. Bože oprosti, al‘ čoveku nekad teško da se u tim tužnim trenucima ne nasmeje.

Neverovatni potezi bližnjih ponekad naprave komediju. Bez mobilnog telefona se, izgleda, više ne ide ni bogu na istinu. Ali se desi da ga u tom, nazovi, haosu ne spakuju, pa pred ukop traže da se sanduk otvori. Pogrebnici su se svega nagledali... Skoro dve decenije Lozničanin Miladin Dragićević Lapa ima pogrebnu firmu i do sada se nagledao svega.

Dušek s bračnog kreveta

- Jedna starija žena je uporno zahtevala da pokojniku u sanduk stavi budilnik koji ga je ceo život budio, plavo-beli lončić iz kojeg je najviše voleo da jede, ali sam morao da reagujem kada je donela dušek sa bračnog kreveta! Nije odustala dok nisam rekao: „Ili dušek, ili pokojnik.“ Poslednjih godina često uz pokojnika stave mobilni telefon, što stvara nove probleme. Tako je nekoliko dana posle sahrane došla uzrujana udovica, a razlog je bio što je zaboravila da spakuje i punjač! - priča naš sagovornik.

Koliko sela, toliko običaja, pa je u jednom udovica mužu u sanduku raskopčala celu košulju i pantalone jer „ne valja da ide zakopčan na onaj svet“. U nekim selima, posle povratka sa sahrane, naglas izgovaraju i pokazuju šta je ko doneo na groblje, pa to ume da potraje. Dragićeviću se dešavalo i da čuva pokojnike. Tako je, kad su bili poslednji izbori, dovezao pokojnicu u kuću i doživeo iznenađenje.
- Kad su me videli njen sin i snaja, odmah rekoše: „Ostani s njom, odosmo mi časkom da glasamo“ i ostaviše me kraj sanduka - veli Dragićević.

Ko će koga da prevari

Otkako je počeo da radi kao pogrebnik, kaže, narod se mnogo promenio. Nekada se videlo da je porodica ožalošćena, da im teško pada gubitak voljene osobe, a u poslednje vreme retko ko za kim suzu pusti. Kako se obred završi, počnu priče o običnim temama, čak i šale.

Dešavalo se da se u pogrebnoj prodavnici naslednici posvađaju zbog imovine ili plaćanja troškova. Bogatiji često gledaju da kupe što jeftiniji sanduk, uz objašnjenje da to „svejedno ide u zemlju“, dok oni koji nemaju mnogo ipak biraju kvalitetnije stvari. Dešavalo se da braća sahranjuju oca ili majku, pa onaj koji dođe po opremu traži da se napiše duplo veća suma kako bi, kada podele troškove, sve u stvari platio onaj drugi.

Tihomir Ilić