Ilija Ristić, sedmogodišnjak iz Niša, kaže da ima najboljeg deku na svetu. Ovom mališanu nije teško poverovati, s obzirom na to da smo ga sreli kako sa svojim dekom, Slobodanom Ristićem, vozi rolere.

Znamo da deke i bake za svoje unuke čine sve, i da su oni unucima često i najbolji prijatelji sa kojima najviše vole da se igraju. Ipak, godine i obaveze ih često sprečavaju da u potpunosti uživaju u igri, što nije slučaj sa Ilijom i Slobodanom.

Iako je Slobodan napunio 72 godine, nikada mu, kaže, nije teško da navuče rolere i da sa Ilijom za ruku, osvaja niške ulice.

nis-deda-i-unuk-na-rolerima-5.03.2017.juzne-vesti-ranko.jpg
Ranko Ivković/Južne Vesti 

Nekada je bio profesionalni gimnastičar, reprezentativac Vojvodine. Kada se ’63 preselio u Niš, nastavio je da se sportom bavi rekreativno. Gimnastika je, podseća Slobodan, kraljica sportova, te zato i ne čudi da je vožnja rolera za ovog deku mačji kašalj. Pogotovo kada to radi sa svojim miljenikom.

„Ne, nije mi teško. To je najveća radost. Zbog obaveza i radnog vremena nisam imao mnogo vremena da radim i treniram sa svojim sinovima, ali zato unucima posvećujem sve svoje vreme. Unuku vodim na plivanje, Ilija i ja vozimo rolere, idemo na takmičenje u šahu.“, kaže ponosni deka.

Kaže da mališani jedva čekaju da provode vreme s njim i da deke baš tome i služe – da unuke čine srećnim, da ih obožavaju i udovoljavaju im.

nis-deda-i-unuk-na-rolerima-5.03.2017.juzne-vesti-ranko.jpg
Ranko Ivković/Južne Vesti 

Ilija kaže da svako dete treba da ima ovakvog deku, a ukoliko oni možda nisu sportski tipovi, poput Slobodana, on savetuje:

„Ja imam ideju, neka svi teraju svog deku da zajedno igraju šah, na primer. To je malo lakše od rolera.“

Iliji je žao što i baka ne vozi rolere sa njima, ali joj to ne zamera, jer se malo teže kreće. Ona ih zato očekuje kod kuće sa pripremljenim ručkom i kolačima.

A iako se videlo da se deka pomalo umorio tog popodneva, to niko nije želeo da prizna. Ni deka, ni unuk.

nis-deda-i-unuk-na-rolerima-5.03.2017.juzne-vesti-ranko.jpg
Ranko Ivković/Južne Vesti 

„Deki nikada nije teško. Stanemo, odmorimo… Meni deka pomaže. On me svuda vodi, igramo se i učimo zajedno. Ja ga puno volim“, kaže sa osmehom Ilija.

I dok mališan ponavlja da ima najboljeg deku na svetu, Slobodan ga grli a uglovi njegovih očiju dobijaju poseban sjaj. Dogovaraju se da se trkaju do kuće jer ih čeka baka. Dok odlaze, svima koji ih sretnu, ovi simpatični sportisti izmamljuju osmehe i lep osećaj u grudima.

(Tamara Milojević / Niške vesti)