U kući kralja Petra na Oplencu od 1924. godine izložena je „Tajna večera“, kompozicija u reljefu od sedefa. Na Oplenac je došla kao poklon jerusalimskog patrijarha Damjana kralju Aleksandru. Reljef je izveden u sedefu, dimenzija 73,5 x 67,5 cm, i ručni je rad majstora radionice Salsa (Sals‘a for Orintal Arts) u istočnom Vitlejemu.

Za našu kulturnu, ali i političku istoriju interesantan je put koji je ovaj reljef prošao. Na sahrani kralja Aleksandra Karađorđevića, ubijenog u atentatu u Francuskoj 9. oktobra 1934, nemačku delegaciju predvodio je Herman Gering, rajhsmaršal u Hitlerovoj vladi, ministar vazduhoplovstva i predsednik vlade Pruske.

Gering je iz aviona izašao u generalskoj uniformi s crnim florom oko ruke i odmah je otišao u Stari dvor, gde je na kraljev odar položio venac na kome je pisalo: „Svom bivšem junačkom protivniku s dubokom tugom - nemačke oružane snage“.

Na grob kralja Aleksandra položio je drugi venac, na kome je pisalo: „Svome nekadašnjem herojskom protivniku, u znak bola i žalosti, vojska i mornarica nemačkog Rajha“. Gering je potom zamolio da obiđe imanje Karađorđevića na Oplencu. Kažu da se skoro sat vremena zadržao ispred reljefa „Tajna večera“, u jednom trenutku je i uzviknuo: „Čudesno“.

Prva nemačka jedinica stigla je u Topolu 1941. i uputila se na Oplenac. Specijalni opunomoćenik Franc Nojhauzen preuzeo je „Tajnu večeru“ i lično je odneo rajhsmaršalu. Do kraja rata bila je, kako se sam hvalio, jedan od najznačajnijih eksponata Geringove kolekcije.

M. M.