Reku Ropot koja izvire u podnožju Suve planine na granici opština Gadžin Han i Babušnica poslednjih godina posećuje sve veći broj planinara i izletnika i to kako zbog njenih predivnih slapova, tako i zbog toga što predstavlja redak prirodni fenomen.

Svake godine, obično tokom juna, ova reka Ropot nestane u trenu i pojavi se, takođe maltene u trenu, početkom narednog februara.

reka-ropot.jpg
Jugmedia 

Dok teče, Ropot formira više malih i tri veća slapa, a kada se probije kroz obronke Suve planine kod sela Veliki Krčimir i Štrbovac uliva se u Prisjansku reku.

U planinarskom društvu iz Donjeg Dušnika kod Gadžinog Han, a kome pripadaju najveće zasluge što Ropot postaje poznat širom naše zemlje, kažu da pojavu vode prati zvuk u dubini zemlje sličan roptanju te otuda i taj naziv reke.

„Zvuk sličan roptanju ili vodi koja vri čuje se dan, dva pre nego što Ropot poteče. Međutim, nikada se ne može naslutiti kada će reka stati. Ropot ne presušuje malo po malo, on odjednom nestaje. Planinari podsećaju da do podnožja Suve planine u kome izvire Ropot već vodi makadamski put tako da se i putničkim vozilima stiže do ove jedinstvene planinske reke", objašnjava predsednik planinarskog društva Stanoje Beja Stojanović.

Prema njegovim rečima, Ropot svake godine ima jedan veći i dva manja izvora koji posle nekoliko desetina metara čine jedinstven tok, i to snažan i brz, piše Jugmedia.

reka-ropot.jpg
Jugmedia 

„Stručnjaci smatraju da se u dubini Suve planine nalazi jezerce u obliku levka koje se tokom jeseni i zime puni a kada dostigne određeni nivo voda poteče. Kada se levak isprazni presahnu izvori i Ropot nestaje u trenu„, priča Stanojević.

U Ropotu nema riba, niti rakova iako je voda savršeno čista, zato što reke nema tokom cele godine.

„Na ovoj reci nema riba ali zato ima sve više planinara i izletnika iz Niša, Leskovca, Vlasotinca i drugih mesta u Srbiji, a svi su bukvalno očarani slapovima reke i netaknutom prirodom koja je okružuje", kazao je Stanojević.

Da bi Ropot učinili pristupačniji što većem broju posetilaca, planinari nameravaju da tokom ovog leta urede staze do izvora i vodopada, kao i da izgrade drvene mostiće kako bi vodopadima moglo da se priđe sa obe strane reke.

(Jugmedia/Biljana Ljubisavljević)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

ČARDAK NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI: Znate li šta je Katskhi stub?