Glumac preminuo 1988. godine, a njegova supruga Jelica 2009, ali niko od porodice ne obilazi grob

Dva drvena krsta, potpuno izbledela od kiše i sunca, polomljena, nalegla ukoso jedan preko drugog, privlače pažnju prolaznika koji prođu pored parcele broj 94 na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.

srdoc3.jpg
Foto: Kurir

Tu su sahranjeni poznati srpski filmski, televizijski i pozorišni glumac Milan Srdoč, preminuo 1988. godine, i njegova supruga Jelica, preminula 2009. Njihovo grobno mesto je, kao i mnoga u Srbiji, zapušteno. Srdočeva porodica, kako Kurir saznaje, što iz objektivnih, što iz subjektivnih razloga, davno je zapostavila njegov grob. Budući da je Novo bežanijsko groblje lepo uređeno, prepuno je drveća i travnjaka i nalik lepom parku, to više u oči pada Srdočev grob, baš pored staze za pešake, bez ijednog cveta, travke.


Glumio u 50 filmova


Gledajući njegov grob, slučajni prolaznik ne može a da se ne seti barem jedne od njegovih nezaboravnih uloga, od njih čak 140. Glumio je u blizu 50 filmova. Srdoč kao simpatični prodavac lozova čika Mige zasmejavao nas je do suza u „Ludim godinama“. Bio je i potresni, tužni, zaboravljeni „doktor za boks“ iz filmskog omnibusa „Subotom uveče“, prepredeni nakupac iz filma „Šesta brzina“ i kultne serije „Priče iz radionice“, urnebesni pijanac Čeda iz Paskaljevićevog „Posebnog tretmana“, ali i junak našeg detinjstva iz „Nevena“ (čika Ilija), „Poletarca“, „Babinog unučeta“... Glumac koga pamtimo i iz naše mladosti, iz serija: „Diplomci“, „Muzikanti“ i filma „Burduš“ - gde je bio tužno-smešni violinista.


srdoc5.jpg
Foto: Kurir

Igrao i u vesternu


Od rane mladosti igrao je u nekoliko pozorišta, među kojima su i daske koje život znače u Zaječaru, Beogradskoj komediji (Beogradsko dramsko) i Narodnom pozorištu.


Imao je sreće da zaigra čak i u vesternu, i to pored Stjuarta Grejndšera, zatim kod Gorana Paskaljevića u „Sutonu“ pored holivudskog glumca srpskog porekla Karla Maldena... Slobodnjak je bio od ‚58. Srdoč je stalno bio angažovan, kako na filmu tako i na televiziji.


U svoju večnu kuću preselio se na Božić, 7. januara 1988, u 68. godini. Otišao je tiho i skromno, kako je i živeo. Možda mnogo godina posle njegove smrti možemo da mu se odužimo za silne emocije koje je u nama svojom glumom izazivao.


Sudbina

IZBEGAO STRELJANJE 1944. GODINE


Milan Srdoč je krajem Drugog svetskog rata izvukao „srećan loz“ jer je izbegao streljanje 1944, za koje je bio predviđen, zajedno sa Duškom Ilićem, u čijoj je glumačkoj grupi tokom rata igrao mahom Nušićeve komade. Ilića je narodna vlast streljala u Košutnjaku, bez suđenja, a Milan Srdoč je pomilovan u poslednji čas, ali je prisilno poslat na Sremski front, gde je lakše ranjen.


dusan-milenk.jpg
Foto: Dušan Milenković

Vojislav Voja Brajović

SAČUVAJMO USPOMENU NA SRDOČA


Glumac i predsednik Udruženja dramskih umetnika Voja Brajović istakao je da se ne sme dozvoliti da umetnik kakav je bio Milan Srdoč bude zaboravljen.

- Kada je glumac sahranjen u porodičnoj grobnici, porodica je ta koja brine o grobnom mestu. Međutim, nažalost, ne znam da li Srdoču ima ko od porodice da obilazi grob. Smatram da je naša delatnost buduća kulturna baština, jer čuva nacionalni identitet, zato je važno da se očuva sećanje na naše umetnike. Dosta slučajeva ovog tipa je, nažalost, bilo, a udruženje je ukazivalo na to da se očuvaju uspomene i grobovi. Tužno je ako se ne brine o velikim umetnicima kao što je bio Milan Srdoč - rekao je Brajović.

Kurir / Ekipa Kurira