Goran Ilić (37) već dve godine deli oglasne flajere na kojima nudi različite vrste pomoći van kuće. Među njima je i usluga "čekanja u redu umesto vas", zbog čega je postao popularan na društvenim mrežema. Njemu to sigurno nije bila namera, nego da kako da pošteno zaradi za hleb.

Kako nam je Goran objasnio, teška finansijska situacija primorala ga je da svojim sugrađanima ponudi usluge čekanja u redu, uređivanja podruma i dvorišta, kurirske službe, čuvanja i šetanja kućnih ljubimaca i slično.

"Pre dve godine rešio sam da se uhvatim posla i nekako uspeo da odštampam te flajere. Sestra mi je umrla, a majka ima Parkinsonovu bolest, pa nije lako namiriti sve troškove. Radim kao đubretar u JKP "Mediana", ali samo ponedeljkom, sredom i petkom, a ostalim danima u nedelji pomažem ljudima, kojima je potrebno da se obavi neki od navedenih poslova", kaže Goran.

Ilić ističe da je broj poziva građana koji traže njegove usluge ove godine opao, a da se neretko desi i da, kada ga pozovu, umesto da zaradi, nakon obavljenog posla izađe još praznijih džepova.

"Znate kako, ja radim i ako imaju da mi plate i ako nemaju. Mislim da je biti human velika stvar i nikad se nisam libio da recimo pomognem starijima, ako mogu. Tako na primer odem do komšija da im odradim neki poslić, a onda vidim da im je frižider prazan, da nemaju za lekove i ja šta ću, sam izvadim iz džepa ono malo što imam i dam im", objašnjava on.

Kad se sve to uzme u obzir, Goran jedva da krpi kraj s krajem.

"Pričaju da prosečna potrošačka korpa košta 65.000 dinara. Moja plata je 33.000 i na to dodajte nekih 100 evra koliko zaradim na ovim poslovima sa strane, pa izračunajte sami. Stalno idem po lekarima zbog majke, koja je penzioner, pokušali smo da dobijemo neku vrstu pomoći i nege od nadležnih organa, slali molbe u Beograd, ali ništa nismo dobili. Ja sam u poslednjih par meseci smršao sa 70 na 59 kilograma, katastrofa", žali se Nišlija.

Ipak, nadu i volju za životom nikad nije izgubio, uprkos nezavidnoj situaciji koja ga je zatekla.

"Bio sam i šest godina u vanbračnoj zajednici, da tako kažem, ali je i to puklo, a u međuvremenu sam podigao neke kredite, pa i to treba otplatiti. Teška je situacija, ali se borim. Nemam dece, imam dva kučeta, ranije sam se bavio muzikom, volim da pišem pesme, da čitam, pohađao sam časove samoodbrane, imam 1.000 hobija, a najžalije mi je što nemam novca da kupim miksetu", poručuje naš sagovornik.

Goran naglašava da ne traži milostinju i da svaki dinar želi pošteno da zaradi.

"Samo hoću da radim i da od toga što zaradim, dostojanstveno živim. Ja ne tražim svojim mušterijama hiljade dinara za svoje usluge, a kao što sam rekao, dosta puta odradim posao i volonterski. Znam da nisam jedini i mislim da bi bilo korisno kada bi se ljudi udružili i napravili centre širom Srbije, koji bi okupili volontere i ljude koji žele nešto da zarade, kao ja. Siguran sam da bi to koristilo i starijima kojima treba pomoć i nama koji bismo im tu pomoć pružili", zaključuje Ilić.

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Velika pobeda naših sugrađana! Odloženo prinudno iseljenje samohrane majke.

(Kurir.rs/blic/foto Facebook Printscreen)